Prvi BH poljoprivredni portal
Vinogradarstvo
Najveca ponuda polovnih masina i opreme
 
:: Naslovna :: Brojevi :: Avgust 2007. :: VOĆNJAK :: VAGONI PRVOKLASNIH ŠLJIVA
   
VOĆNJAK
Nove boje Subotičko-horgoške peščare
VAGONI PRVOKLASNIH ŠLJIVA
Uz pravilnu ishranu, navodnjavanje i pravovremenu zaštitu, Klara Vidaković iz Tavankuta ubere petnaestak tona plodova po hektaru

U srcu Subotičko-horgoške peščare nalazi se Tavankut, poznat po vrsnim voćarima i vinogradarima.Ovde se gaje jabuka, kruška, breskva, kajsija, a sve je više i šljiva.Već u pozno leto polja se plave od berićetnog roda. i Klara Vidaković se opredelila za ovu vrstu,koju je prvo posadila na dva hektara,a sada uveliko planira proširenje zasada.Voćnjak ima sedam godina i u njemu je isključivo "stenlej", jer je manje osetljiv na opasnu šarku.
Tlo obogaćeno stajnjakom

Zasad je podignut na pesku, koji je siromašan hranivima, posebno organskom materijom, a oskudeva i u vodi.Zbog toga su stručnjaci uradili analizu zemljišta i dali potrebna uputstva.
-U pitanju je običan, sivi pesak, koji sadrži neke hranljive elemente, ali nema humusa -kaže naša sagovornica.-Zbog toga je pre sadnje tlo izrigolovano i uneto trideset tona stajnjaka po hektaru.
Voćke su posadjene u jesen, na razmaku 4 x 4 metra, a uzgojni oblik je obrnuta vaza.Čim je u proleće krenula vegetacija, usledilo je navodnjavanje iz tifona.
Prve godine stabla su blago prihranjena ureom i počelo je formiranje krune,a ni obrada i navodnjavanje nisu izostali.Kada su šljive prorodile, uradjena je redovna folijarna i zemljišna analiza. Unesen je stajnjak i voćke su folijarno prihranjene "zelenim kristalonom"(1%). Po potrebi, su korišćena i ostala hraniva. Korovi, koji su bujali zbog hrane i vode, uništavani su isključivo mehanički.
Monilinija i ose odnose rod
-Do prvog roda, a to je bilo u trećoj godini,štićeno je samo lišće od rdje, plamenjače ,gusenica i pauka-ističe Klara Vidaković.-U četvrtoj sezoni prskano je fungicidima na bazi bakarnog oksihlorida, koji sprečava ulazak parazita kroz rane od opalog lišća u jesen,a u proleće uništava spore gljiva, da ne bi zarazile pupoljke. Ako su se prethodne godine javljale vaši, smotavci,moljci ili pauci,u proleće je bakarnom fungicidu dodat i neki uljni insekticid.
-Najveću štetu šljivi nanose ose i gljiva monilinija, koja izaziva sušenje cveta i grančica.Zbog toga se voćke obavezno štite u fazi cvetnih balona i nedelju dana kasnije Ronilanom ili Fundazolom.
U vreme precvetavanja, tek zametnuti plodovi mogu se sačuvati od osa primenom Diazinona ili Sistemina, a

dodaje im se i neki fungicid protiv šupljikavosti lišća i drugih bolesti, najčešće Merpan,Polyram DF i slični.
Polovinom juna pojavljuje se šljivin smotavac, koji izaziva "crvljanje" plodova. Let se prati feromonskim klopkama i prska po potrebi Diazinonom, efikasnim i za ostale štetočine.Poslednji put šljive se štite kada plodovi počnu da plave, uglavnom insekticidima kratke karence, koji se do berbe potpuno razgrade.
-Od podizanja šljivika sve radimo po preporuci stručnjaka-naglašava Klara Vidaković.-U šestoj godini po sadnji svako stablo dalo je preko 200 kilograma prvoklasnih plodova, što je petnaest tona po hektaru. Za godinu- dve,kada se ostvari puna rodnost, prinos će biti znatno veći.

S.Mujanović

 
 
Avgust 2007.
 
 
 
Moj travnjak
Moj travnjak
dr Petar Bošković
 
Ribnjak u vrtu
Ribnjak u vrtu
dipl.ing. Radivoj Lackov
 
webdesign: media.com kontakt email: office@dobrojutro.co.rs database updated: 23-03-2012