ВИНОГРАДАРСКИ ДАНИ И ДИВАНИ

ВЕСТИ

Могу ли шумадинка, моравка и мангулица поново да буду наш бренд

0
Управа за аграрна плаћања објавила је јавни позив за остваривање права на подстицаје за очување животињских генетичких ресурса у 2021. години. Захтеви се подносе...

Род кромпира преполовљен

0
Услед веома високих температура током лета, род кромпира је преполовљен. С обзиром на ниже приносе, а велика улагања, цена кромпира на велико је 60...

За квалитет унапред уговарати садни материјал

0
Релативно лепо време омогућује да се саднице воћа још саде иако је крај новембра. Бројне су предности јесење садње у односу на пролећну. С јесени...

Електронска пријава пољопривредних газдинстава од 1. јула

0
Народна скупштина усвојила је измене и допуне Закона о пољопривреди и руралном развоју, којима је предвиђено увођење дугоочекиване електронске платформе еАграр, саопштио је НАЛЕД. Софтверско...

Здравствено стање усева уљане репице

0
На подручју Србије, усеви уљане репице се у зависности од рока сетве и примењених агротехничких мера налазе у фази од пет до девет и...

Ускоро извоз српске пшенице, кукуруза и јабука у Индонезију

0
Министарство пољопривреде ће у наредних неколико дана са представницима Индонезије, који бораве у Београду, припремити споразуму којим ће се утврдити извоз кукуруза, пшенице и...
Пише: Жељко Дулановић Планинске падине широм Србије, на којима расте клека, ове јесени су пуне народа. У сакупљање лековитих бобица „дало“ се и старо и младо. А и како не би, када се клека у откупу плаћала и до 500 динара, а добар берач, кажу, може дневно да сакупи и 30 килограма. Зреле клекиње, својственог мириса и слатког ароматичног укуса, сакупљају се од августа до почетка зиме. Њене иглице су изузетно оштре, па се плод клеке не бере, већ се тресе на најлон или шаторско крило, раширено испод жбуна, а може и да се „фрче“ рукама на којима су тврђе рукавице....

ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

pitanja citalaca

Недавно је у нашу редакцију стигло писмо читаоца Мирослава Оташевића из Београда, у којем нас је замолио да му одговоримо на питање да ли у Србији могу да се купе саднице или семе биљака манука и моринга.

Прочитај више...

Претпостављамо да ће и друге читаоце занимати какве су то биљке те доносимо неке најосновније податке о њима. Манука, leptospermum scoparium, припада породици биљака чајевца. То је зимзелено жбунасто дрво - грм с малим шиљастим листовима и бело-ружичастим цветним латицама који цвета од друге половине маја па до јула - августа, укупно око 45 дана. У идеалним условима манука може да порасте до пет, а код нас достиже највише три метра. Крошња је богата, разграната до два метра у пречнику. У домовини је позната као најквалитетнија медоносна паша. А домовина су Нови Зеланд и Аустралија, иако се увелико шири по свету у култивисаним условима. Тако одавно постоји плантажа у Енглеској у којој се годинама производи најквалитетнији, врхунски, изузетно скупоцен манука мед који има изванредно антибактеријско деловање: спречава раст гљива и свих врста бактерија, делује противупално и као природни антибиотик. Јединствени манука фактор или УМФ фактор+ ознака је која издваја овај мед од других и гарантује његову лековитост, као и квалитет, а све то утичe на цену овог производа. Узгој ове биљке могућ је и у нашим агроклиматским условима, првенствено због њене отпорности на ниске зимске температуре. Тако су се у Вршцу, у плантажи расадника „Very Berry“ биљке годинама прилагођавале нашим условима и произведене су домаће саднице које већ путују по Србији. Важно је напоменути да ове биљке не смеју да се засуше. Ако корен једном остане без оптималне влаге, манука ће се осушити. Осим меда, од биљке мануке добија се врхунско етерично уље. За морингу кажу да је биљка вреднија од злата, да је дрво живота. Moringa oleifera први пут се спомиње у северној Индији, око 2.000 година пре Христа, а описана је као лековита биљка која спречава више од 300 болести. У постојбини је зову „небедаие“, што значи „никада не умире“. Moringa oleifera гаји се углавном у тропским или сушним пределима, дуго је била извор здравља и виталности за народ Индије, Филипина и Тајланда, а из Индије се проширила на запад у Египат, Африку, око Медитерана, Грци су открили моригнину лековитост и то сазнање пренели Римљанима. Од тада је добро позната јер су почеле да се шире плантаже ове драгоцене биљке. Моринга дрво гаји се углавном у полусушним, тропским и суптропским подручјима јер је отпорно на сушу, али не и на ниске температуре. Расте врло брзо, а изузетно је хранљива. Али, како смо сазнали од власника расадника „Сунце југа сија“, који је производио саднице, у нашим условима не може зими да се одржи на отвореном, чак и уз заштиту страда чим се температура спусти на минус шест степени. Може да се спасе ако се унесе у осветљену, топлу просторију, а лети мора обавезно да се изнесе напоље јер тражи сунце, светлост. Невоља је у томе што брзо расте па су сви расадничари, који се баве узгојем и размножавањем егзотичних врста, одустали од ове биљке. Данас се моринга обично користи за исхрану, у медицинске сврхе и пречишћавање воде. Она је савршена природна “суперхрана” која по нутритивним својствима превазилази многе модерне „супербиљке“. Погодна је у исхрани оболелих од дијабетеса типа 1 и 2, а њени протеини садрже 18 од 20 познатих аминокиселина, неопходних људском телу, укључујући и свих осам есенцијалних, које наш организам не ствара, па се морају уносити храном. Садржи и значајну количину витамина А (алфа- и бета-каротена), Б, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б9, Б12, Ц, Д, Е, К, фолну киселину, биотин, пуно полифенола, минерала, влакана и хлорофила, као и омега 3, 6, 9 масне киселине, 30 процената биљних протеина, пуна је калцијума и 36 анти-инфламатора. За г-дина Оташевића контакт за мануку: Расадник „Very Berry“, Бошко (Вршац) 061/6943162. Цена саднице је 700 динара. Морингу, на жалост, нико не производи и не продаје.

ПРЕТПЛАТА

Поштовани читаоци, уколико се још нисте претплатили на ревију „Добро јутро” позивамо Вас да нам се прикључите и постанете део наше породице.
Позовите нас на број

069/11 54 004

или нам пишите на мејл

dobrojutro.redakcija @gmail.com

СРБИЈА:
Полугодишња 960,
годишња 1.920,
примерак 160 динара.
ИНОСТРАНСТВО:
Примерак 4 евра.

Електронско издање
960 динара годишње

2,424FansLike
289FollowersFollow
Computer Phone

JЕДНОМ ГОДИШЊЕ БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАС

Пошаљите текст огласа до 20 речи, а ми ћемо објавити Ваш оглас у трајању од 30 дана.