U zavisnosti od tipa i mesta uzgoja estragona, njegova aromatičnost može da varira, pa je začin i različitog ukusa. Francuski estragon je aromatičniji i sadrži više od 3 procenta eteričnih ulja u kojima je oko 60 posto estragola, dok ruski sadrži samo 0.1 posto eteričnih ulja, ali ne estragol i ima manje slatkast ukus. Estragon je među omiljenim začinima u mnogim kuhinjama sveta, a ima i pozitivnog uticaja na zdravlje. Zahvaljujući eteričnim uljima, ubrzava varenje, koristi se za lečenje slabog apetita, problema sa crevima i želucem, menstrualnim bolovima, zuboboljom i poremećajem spavanja. Pomaže zdravlju celokupnog kardiovaskularnog sistema, jer njegovi aktivni sastojci sprečavaju pojavu embolije i tromboze unutar krvnih sudova. Veruje se da čaj od estragona deluje umirujuće na nervni sistem i preporučuje se da se pije pre spavanja, jer podstiče dobar san. Čaj se može napraviti od jedne kašičice svežeg lišća prelivene šoljicom ključale vode.
Esencijalna ulja estragona imaju antibakterijska svojstva, posebno u lečenju od zlatne stafilokoke (Staphylococus aureus) koja je glavni krivac postoperativnih infekcija. Ova biljka pomaže i u održavanju mikrobioma creva, jer održava ravnotežu bakterija u tankom crevu čiji nagli porast može dovesti do komplikacija.
Listovi francuskog estragona su slatkasto aromatični, podsećaju na anis i slatki koren s diskretnom notom bosiljka. Dužim kuvanjem, aroma se gubi, ali ukus ostaje isti. Mlade listove i grančice moguće je sačuvati u plastičnoj kesici, u frižideru 4 do 5 dana. Može se osušiti, ali takav gubi većinu svoje arome. Zbog toga, najbolje je zamrznuti cele ili iseckane listove, jer se tako zadržava više ukusa.
To je dosta jak začin, ali ukoliko se koristi u odgovarajućoj meri, pojačaće ukus mnogih jela. U francuskoj kuhinji on je osnovni sastojak u jelima od živine, ribe i jaja, za aromatizaciju ulja, putera i za kiseljenje krastavaca. Ukus marinada za meso divljači biće poboljšan, a cele grančice mogu se koristiti kao podloga ispod ribe ili uz pečenu piletinu i zečetinu. S paradajzom se slaže gotovo kao s bosiljkom. Posebnu svežinu pruža artičokama, gljivama, jelima od bundeve i raguima od povrća.
Takođe, može se koristiti u jelima od špargle, krompira, morskih plodovi i tikvica. Kada je reč o drugim začinima, kompatibilan je s bosiljkom, lovorom, mirođijom, kaparom, francuskim i običnim peršunom.
Piše: Svetlana Mujanović
