pitanja citalaca

Град Нови Сад је суфинансирао овај Пројекат. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ВИНОГРАДАРСКИ ДАНИ И ДИВАНИ ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

ВЕСТИ

Кромпир лакше увести него произвести

0
Прошле године је Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства морало да се обрати великим трговинским ланцима да откупе део великог вишка рода домаћег кромпира. Каква ће...

Фондација Ана и Владе Дивац помаже пољопривредницима

0
Фондација Ана и Владе Дивац и УСАИД Пројекат за конкурентну привреду представили су заједно са локалним партнерима из Сврљига и Врања, резултате рада локалних...

Недостатак гвожђа у пољопривредном земљишту

0
Гвожђе је микроелемент неопходан за биљке који учествује у многим важним физиолошко-биохемијским процесима. Оно посредно или непосредно учествује у биосинтези хлорофила, фотосинтези, дисању, фиксацији...

Ускоро Agro Belgrade и Пчеларски сајам

0
Agro Belgrade 2022, специјализовани сајамско-конференцијски догађај посвећен воћарству, виноградарству и повртарству, биће одржан на Београдском сајму у планираном термину, од 27. до 29. јануара...

Механизације никад доста

0
Кикиндски пољопривредници веома су заинтересовани за недавно расписане јавне позиве ресорног Министарства на основу којих имају прилику да набаве нову механизацију и побољшају прозводњу...

Раст цена кукуруза и соје

0
Раст цена кукуруза и соје за 2,5 посто и стабилан ценовни ниво пшенице обележили су недељу дана трговања на Продуктној берзи, наводи се у...
Винарство и виноградарство су у Србији и целом нашем региону у последње две деценије добили нови замах – пре свега, почетком или обновом рада (изласком из „илегале“) великог броја малих приватних винарија. Постала је ствар престижа између винара направити добро вино, оживети неку заборављену сорту, одрадити купажу која ће истаћи све добре, а потиснути лошије стране у њу укључених сорти. Ову причу о грожђу и вину посветићемо сорти Грашац. Ова сорта позната је под различитим именима, зависно од земље у којој се узгаја. У Србији је зову Ризлинг талијански, у Хрватској Грашевина, у Словенији Лашки ризлинг, Wелсцхриеслинг јој је име у Немачкој,...

ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

pitanja citalaca

Недавно је у нашу редакцију стигло писмо читаоца Мирослава Оташевића из Београда, у којем нас је замолио да му одговоримо на питање да ли у Србији могу да се купе саднице или семе биљака манука и моринга.

Прочитај више...

Претпостављамо да ће и друге читаоце занимати какве су то биљке те доносимо неке најосновније податке о њима. Манука, leptospermum scoparium, припада породици биљака чајевца. То је зимзелено жбунасто дрво - грм с малим шиљастим листовима и бело-ружичастим цветним латицама који цвета од друге половине маја па до јула - августа, укупно око 45 дана. У идеалним условима манука може да порасте до пет, а код нас достиже највише три метра. Крошња је богата, разграната до два метра у пречнику. У домовини је позната као најквалитетнија медоносна паша. А домовина су Нови Зеланд и Аустралија, иако се увелико шири по свету у култивисаним условима. Тако одавно постоји плантажа у Енглеској у којој се годинама производи најквалитетнији, врхунски, изузетно скупоцен манука мед који има изванредно антибактеријско деловање: спречава раст гљива и свих врста бактерија, делује противупално и као природни антибиотик. Јединствени манука фактор или УМФ фактор+ ознака је која издваја овај мед од других и гарантује његову лековитост, као и квалитет, а све то утичe на цену овог производа. Узгој ове биљке могућ је и у нашим агроклиматским условима, првенствено због њене отпорности на ниске зимске температуре. Тако су се у Вршцу, у плантажи расадника „Very Berry“ биљке годинама прилагођавале нашим условима и произведене су домаће саднице које већ путују по Србији. Важно је напоменути да ове биљке не смеју да се засуше. Ако корен једном остане без оптималне влаге, манука ће се осушити. Осим меда, од биљке мануке добија се врхунско етерично уље. За морингу кажу да је биљка вреднија од злата, да је дрво живота. Moringa oleifera први пут се спомиње у северној Индији, око 2.000 година пре Христа, а описана је као лековита биљка која спречава више од 300 болести. У постојбини је зову „небедаие“, што значи „никада не умире“. Moringa oleifera гаји се углавном у тропским или сушним пределима, дуго је била извор здравља и виталности за народ Индије, Филипина и Тајланда, а из Индије се проширила на запад у Египат, Африку, око Медитерана, Грци су открили моригнину лековитост и то сазнање пренели Римљанима. Од тада је добро позната јер су почеле да се шире плантаже ове драгоцене биљке. Моринга дрво гаји се углавном у полусушним, тропским и суптропским подручјима јер је отпорно на сушу, али не и на ниске температуре. Расте врло брзо, а изузетно је хранљива. Али, како смо сазнали од власника расадника „Сунце југа сија“, који је производио саднице, у нашим условима не може зими да се одржи на отвореном, чак и уз заштиту страда чим се температура спусти на минус шест степени. Може да се спасе ако се унесе у осветљену, топлу просторију, а лети мора обавезно да се изнесе напоље јер тражи сунце, светлост. Невоља је у томе што брзо расте па су сви расадничари, који се баве узгојем и размножавањем егзотичних врста, одустали од ове биљке. Данас се моринга обично користи за исхрану, у медицинске сврхе и пречишћавање воде. Она је савршена природна “суперхрана” која по нутритивним својствима превазилази многе модерне „супербиљке“. Погодна је у исхрани оболелих од дијабетеса типа 1 и 2, а њени протеини садрже 18 од 20 познатих аминокиселина, неопходних људском телу, укључујући и свих осам есенцијалних, које наш организам не ствара, па се морају уносити храном. Садржи и значајну количину витамина А (алфа- и бета-каротена), Б, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б9, Б12, Ц, Д, Е, К, фолну киселину, биотин, пуно полифенола, минерала, влакана и хлорофила, као и омега 3, 6, 9 масне киселине, 30 процената биљних протеина, пуна је калцијума и 36 анти-инфламатора. За г-дина Оташевића контакт за мануку: Расадник „Very Berry“, Бошко (Вршац) 061/6943162. Цена саднице је 700 динара. Морингу, на жалост, нико не производи и не продаје.

ПРЕТПЛАТА

Поштовани читаоци, уколико се још нисте претплатили на ревију „Добро јутро” позивамо Вас да нам се прикључите и постанете део наше породице.
Позовите нас на број

069/11 54 004

или нам пишите на мејл

dobrojutro.redakcija @gmail.com

СРБИЈА:
Полугодишња 1.080,
годишња 2.160,
примерак 180 динара.
ИНОСТРАНСТВО:
Примерак 4 евра.

Електронско издање
1.080 динара годишње

2,589FansLike
289FollowersFollow
Computer Phone

JЕДНОМ ГОДИШЊЕ БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАС

Пошаљите текст огласа до 20 речи, а ми ћемо објавити Ваш оглас у трајању од 30 дана.