ИЗДВАЈАМО

ВЕСТИ

Нови Сад: Прва регионална конференција- Западни Балкан у енергетској транзицији 12. и 13. октобра

0
Током енергетске кризе у Европи снабдевање енергијом из обновљивих извора и прелазак на зелене енергенте све више добија на значају. Високе цене нафте, струје...

Последице претеране употребе азота у исхрани поврћа

0
Једнострана преобилна исхрана азотом доводи до релативног недостатка фосфора, калијума, бора, цинка. Уколико је још праћена и довољном количином воде,  долази до убрзаног пораста...

Ваши, трипси и памукова совица на усевима паприке

0
Усеви паприке на подручју Новог Сада налазе се у фази од девет и више листова развијено (ББЦХ 19), до фазе отворен први цвет (ББЦХ...

Очекује се 3,5 милиона тона пшенице и седам милиона тона кукуруза

0
- Србија ове године очекује жетву од 3,5 милиона тона пшенице и у случају повољних метео услова кукуруза нешто више више од седам милиона...

Европа ипак иде у борбу против употребе пестицида

0
Европска унија ће до 2030. године за 50% смањити ризик од употребе пестицида, што је и један од главних циљева стратегије "Од њиве до...

Заштита јабуке од паучинара, гриње и пепелнице

0
Засади јабуке на подручју Новог Сада налазе се у зависности од сорте и локалитета у фенофази  пречник плода до 40мм до половине крајње величине...
“ У свакој чорби си мирођија или “Иди у першун” – уврежене су изреке у нашем народу и углавном се схватају као прекор. Али, могу бити и комплимент ако се схвате као добра пословна прича. Управо ова прича присутна је у фирми “Генеза” из Кањиже, основане 1994. године,   која се бави  производњом и сушењем поврћа.  Производња је заснована на око 800 хектара, од којих је 200 у власништву фирме и на њој је сопствена производња. Уговорена производња са произвођачима заузима преосталих 600 хектара. На овим њивама гаје се першун, спанаћ, мирођија, коријандер лист, шаргарепа, паштрнак, кромпир, цвекла и боранија. Кошење...

ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

pitanja citalaca

Недавно је у нашу редакцију стигло писмо читаоца Мирослава Оташевића из Београда, у којем нас је замолио да му одговоримо на питање да ли у Србији могу да се купе саднице или семе биљака манука и моринга.

Прочитај више...

Претпостављамо да ће и друге читаоце занимати какве су то биљке те доносимо неке најосновније податке о њима. Манука, leptospermum scoparium, припада породици биљака чајевца. То је зимзелено жбунасто дрво - грм с малим шиљастим листовима и бело-ружичастим цветним латицама који цвета од друге половине маја па до јула - августа, укупно око 45 дана. У идеалним условима манука може да порасте до пет, а код нас достиже највише три метра. Крошња је богата, разграната до два метра у пречнику. У домовини је позната као најквалитетнија медоносна паша. А домовина су Нови Зеланд и Аустралија, иако се увелико шири по свету у култивисаним условима. Тако одавно постоји плантажа у Енглеској у којој се годинама производи најквалитетнији, врхунски, изузетно скупоцен манука мед који има изванредно антибактеријско деловање: спречава раст гљива и свих врста бактерија, делује противупално и као природни антибиотик. Јединствени манука фактор или УМФ фактор+ ознака је која издваја овај мед од других и гарантује његову лековитост, као и квалитет, а све то утичe на цену овог производа. Узгој ове биљке могућ је и у нашим агроклиматским условима, првенствено због њене отпорности на ниске зимске температуре. Тако су се у Вршцу, у плантажи расадника „Very Berry“ биљке годинама прилагођавале нашим условима и произведене су домаће саднице које већ путују по Србији. Важно је напоменути да ове биљке не смеју да се засуше. Ако корен једном остане без оптималне влаге, манука ће се осушити. Осим меда, од биљке мануке добија се врхунско етерично уље. За морингу кажу да је биљка вреднија од злата, да је дрво живота. Moringa oleifera први пут се спомиње у северној Индији, око 2.000 година пре Христа, а описана је као лековита биљка која спречава више од 300 болести. У постојбини је зову „небедаие“, што значи „никада не умире“. Moringa oleifera гаји се углавном у тропским или сушним пределима, дуго је била извор здравља и виталности за народ Индије, Филипина и Тајланда, а из Индије се проширила на запад у Египат, Африку, око Медитерана, Грци су открили моригнину лековитост и то сазнање пренели Римљанима. Од тада је добро позната јер су почеле да се шире плантаже ове драгоцене биљке. Моринга дрво гаји се углавном у полусушним, тропским и суптропским подручјима јер је отпорно на сушу, али не и на ниске температуре. Расте врло брзо, а изузетно је хранљива. Али, како смо сазнали од власника расадника „Сунце југа сија“, који је производио саднице, у нашим условима не може зими да се одржи на отвореном, чак и уз заштиту страда чим се температура спусти на минус шест степени. Може да се спасе ако се унесе у осветљену, топлу просторију, а лети мора обавезно да се изнесе напоље јер тражи сунце, светлост. Невоља је у томе што брзо расте па су сви расадничари, који се баве узгојем и размножавањем егзотичних врста, одустали од ове биљке. Данас се моринга обично користи за исхрану, у медицинске сврхе и пречишћавање воде. Она је савршена природна “суперхрана” која по нутритивним својствима превазилази многе модерне „супербиљке“. Погодна је у исхрани оболелих од дијабетеса типа 1 и 2, а њени протеини садрже 18 од 20 познатих аминокиселина, неопходних људском телу, укључујући и свих осам есенцијалних, које наш организам не ствара, па се морају уносити храном. Садржи и значајну количину витамина А (алфа- и бета-каротена), Б, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б9, Б12, Ц, Д, Е, К, фолну киселину, биотин, пуно полифенола, минерала, влакана и хлорофила, као и омега 3, 6, 9 масне киселине, 30 процената биљних протеина, пуна је калцијума и 36 анти-инфламатора. За г-дина Оташевића контакт за мануку: Расадник „Very Berry“, Бошко (Вршац) 061/6943162. Цена саднице је 700 динара. Морингу, на жалост, нико не производи и не продаје.

ПРЕТПЛАТА

Поштовани читаоци, уколико се још нисте претплатили на ревију „Добро јутро” позивамо Вас да нам се прикључите и постанете део наше породице.
Позовите нас на број

069/11 54 004

или нам пишите на мејл

dobrojutro.redakcija @gmail.com

СРБИЈА:
Полугодишња 1.080,
годишња 2.160,
примерак 180 динара.
ИНОСТРАНСТВО:
Примерак 4 евра.

Електронско издање
1.080 динара годишње

3,454FansLike
383FollowersFollow
RZV ZSV

JЕДНОМ ГОДИШЊЕ БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАС

Пошаљите текст огласа до 20 речи, а ми ћемо објавити Ваш оглас у трајању од 30 дана.