Добро Јутро

Претпостављамо да ће и друге читаоце занимати какве су то биљке те доносимо неке најосновније податке о њима. Манука, leptospermum scoparium, припада породици биљака чајевца. То је зимзелено жбунасто дрво - грм с малим шиљастим листовима и бело-ружичастим цветним латицама који цвета од друге половине маја па до јула - августа, укупно око 45 дана. У идеалним условима манука може да порасте до пет, а код нас достиже највише три метра. Крошња је богата, разграната до два метра у пречнику. У домовини је позната као најквалитетнија медоносна паша. А домовина су Нови Зеланд и Аустралија, иако се увелико шири по свету у култивисаним условима. Тако одавно постоји плантажа у Енглеској у којој се годинама производи најквалитетнији, врхунски, изузетно скупоцен манука мед који има изванредно антибактеријско деловање: спречава раст гљива и свих врста бактерија, делује противупално и као природни антибиотик. Јединствени манука фактор или УМФ фактор+ ознака је која издваја овај мед од других и гарантује његову лековитост, као и квалитет, а све то утичe на цену овог производа. Узгој ове биљке могућ је и у нашим агроклиматским условима, првенствено због њене отпорности на ниске зимске температуре. Тако су се у Вршцу, у плантажи расадника „Very Berry“ биљке годинама прилагођавале нашим условима и произведене су домаће саднице које већ путују по Србији. Важно је напоменути да ове биљке не смеју да се засуше. Ако корен једном остане без оптималне влаге, манука ће се осушити. Осим меда, од биљке мануке добија се врхунско етерично уље. За морингу кажу да је биљка вреднија од злата, да је дрво живота. Moringa oleifera први пут се спомиње у северној Индији, око 2.000 година пре Христа, а описана је као лековита биљка која спречава више од 300 болести. У постојбини је зову „небедаие“, што значи „никада не умире“. Moringa oleifera гаји се углавном у тропским или сушним пределима, дуго је била извор здравља и виталности за народ Индије, Филипина и Тајланда, а из Индије се проширила на запад у Египат, Африку, око Медитерана, Грци су открили моригнину лековитост и то сазнање пренели Римљанима. Од тада је добро позната јер су почеле да се шире плантаже ове драгоцене биљке. Моринга дрво гаји се углавном у полусушним, тропским и суптропским подручјима јер је отпорно на сушу, али не и на ниске температуре. Расте врло брзо, а изузетно је хранљива. Али, како смо сазнали од власника расадника „Сунце југа сија“, који је производио саднице, у нашим условима не може зими да се одржи на отвореном, чак и уз заштиту страда чим се температура спусти на минус шест степени. Може да се спасе ако се унесе у осветљену, топлу просторију, а лети мора обавезно да се изнесе напоље јер тражи сунце, светлост. Невоља је у томе што брзо расте па су сви расадничари, који се баве узгојем и размножавањем егзотичних врста, одустали од ове биљке. Данас се моринга обично користи за исхрану, у медицинске сврхе и пречишћавање воде. Она је савршена природна “суперхрана” која по нутритивним својствима превазилази многе модерне „супербиљке“. Погодна је у исхрани оболелих од дијабетеса типа 1 и 2, а њени протеини садрже 18 од 20 познатих аминокиселина, неопходних људском телу, укључујући и свих осам есенцијалних, које наш организам не ствара, па се морају уносити храном. Садржи и значајну количину витамина А (алфа- и бета-каротена), Б, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б9, Б12, Ц, Д, Е, К, фолну киселину, биотин, пуно полифенола, минерала, влакана и хлорофила, као и омега 3, 6, 9 масне киселине, 30 процената биљних протеина, пуна је калцијума и 36 анти-инфламатора. За г-дина Оташевића контакт за мануку: Расадник „Very Berry“, Бошко (Вршац) 061/6943162. Цена саднице је 700 динара. Морингу, на жалост, нико не производи и не продаје.