Danas se obeležava Tucindan, narodni praznik koji prethodi Božiću. Dan pred Badnji dan, 5. januara, srpska tradicija nalaže da se spremi pečenica za Božić, ali i obave druge pripreme za najradosniji hrišćanski praznik.
Tucindan je prema predanju dobio ovo ime jer se nekad pečenica pre klanja tukla ušicom sekire preko grudve soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje.
U nekim krajevima Božićna pečenica se pravi od jagnjeta ili mlade ovce. Meso se peče sutradan i na Badnje veče unosi u kuću.
Običaji za Tucindan
Na ovaj dan sprema se kuća za veliki praznik. Potrebno je obezbediti orahe, očišćene i u ljusci, smokve, suve šljive, slatkiše koji će se prosuti za Badnje veče.
Dom se čisti, jer slede tri dana u kojima se to ne radi, a potrebno je da domaćica pripremi i za mešenje, jer treba spremiti badnjaču, a onda i božićnu česnicu.
Za decu se vezuje i jedan od najzanimljivijih običaja na Tucindan. U mnogim krajevima u krajevima u Srbiji veruju da na taj dan decu ne treba nipošto tući i da će na svakom mestu gde prime neku ćušku nastati čirevi. Nasuprot tome, u drugim krajevima kažu da baš na Tucindan decu treba simbolično povući za uvo pa će biti dobra i slušati roditelje tokom cele predstojeće godine.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a to je dan kada se tradicionalno vraćaju dugovi da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Važno je da domaćin bude okrenut prema istoku.
