Plodovi lekovitog gloga beru se u kasnu jesen, kada su potpuno zreli, a potom se dodatno prosuše. Ove jarko crvene bobice sadrže biljne polifenole koji imaju antioksidativna svojstva. Koriste se kao pomoćno lekovito sredstvo kod raznih infekcija, u lečenju astme, srca i visokog krvnog pritiska. Osim čaja, od gloga se prave sokovi, džemovi, vino ili liker, a najvažnija njegova osobina je da posle prerade ne gubi lekovita svojstva.
Glog je u prirodi samonikla biljka. Raste na obodima šuma, najčešće u obliku žbuna, a može da dostigne visinu od pet metara. Uspeva uglavnom na severnoj Zemljinoj polulopti.
Ima 350 vrsta gloga i sve su lekovite
U svetu postoji preko 350 vrsta gloga i razlikuju se po visini, boji cveta i ploda. Boja ploda varira od bele, roze pa do tamno crvene. Kod nas najčešće uspeva crveni. Ponegde ima i belog, koji ima jednu semenku, niži je od crvenog i kasnije sazreva. Međutim, u svetu postoje zanimljive vrste, poput kineskog gloga čije drvo je razgranato i na crvenom plodu su bele pegice. Nešto je krupniji od našeg – kaže Violeta Petrović Luković, savetodavac za poljoprivredu iz Kragujevca.
Kineski glog se u svojoj postojbini koristi za pravljenje slatkiša. Engleski glog je samonikli, ali se gaji i kao ukrasna biljka. Ima beli cvet sličan trešnjinom, a od ove sorte nastalo je još nekoliko koji imaju različite boje plodova. U Panonskoj oblasti, raste Mađarski glog i on je zaštićen, jer je ugrožena vrsta. Ima taman plod, a može da raste i u močvarnom zemljištu.
Zanimljiv je Mušmulasti glog koga najaviše ima u mediteranskom području. Viđa se kao ukrasna biljka, zbog velikih listova, a plod je sličan mušmuli i jede se sirov ili prerađen. U Severnoj Americi, odnosno Kanadi, uspeva glog koji daje žute, crvene ili tamnoljubičaste jestive plodove. On je poznat pod nazivom Pegasti glog. U bilo kom kraju sveta da raste, lekovit je i dobro je imati ga pri ruci tokom zimskih meseci. Može da se bere i u prvoj polovini novembra kada plodovi dobiju punu boju. Plod je u jesen gorak, pa treba sačekati vreme pred prvi mraz da bi dobio sladak ukus. Može da se jede svež ili kuvan, a džem od ovih bobica ima intenzivan ukus – objašnjava naša sagovornica.
„Vampirski“ džem
Pola kilograma plodova gloga oprati i skuvati u 500 mililitara vode. Kada je omekšao procediti i izgnječiti da se oslobodi pulpa i lakše odstrane semenke. Pulpu sipati u šerpu, dodati oko 200 ml vode, kilogram šećera i limunov sok. Kuvati do potrebne gustine i potom vruć džem sipati u tegle.
Osnova od gloga
Sastojci:
- 1 kg bobica,
- čaša vode,
- limun po želji,
- šećer u zavisnosti od vrste zimnice.
Priprema:
Popariti bobice gloga dok ne omekšaju. Izgnječiti ih dok se ne dobije pire i procediti kroz gazu ili cediljku. To je osnova za pravljenje soka, želea ili pirea.
Iz pirea može da se iscedi sok u koji se doda ista količina šećera. Kuvati 10 minuta, sipati u sterilisane flaše i dobro zatvoriti.
Žele
Sastojci:
- 850 g propasiranog gloga,
- pola šolje vode,
- šećera koliko i pirea,
- opciono želatin.
Priprema:
Pire i šećer kuvati oko 15 minuta do potrebne gustine. Po želji se može dodati želatin. Ako se odmah koristi ova poslastica se može ohlađena seći na kockice ili razliti u kalupe različitih oblika. Liči na kitnikez od dunja. U drugoj opciji skuvani žele se odmah sipa u vruće teglice i ostavlja za zimu.
Tekst i foto: Biljana Nenković
