Francusko Ministarstvo kulture kandidovalo je njihovu najpoznatiju vrstu hleba za Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine kako bi zaštitili ne samo oblik i ime, već i sastojke i recept za spravljanje bageta.
Baget je duguljasti hleb koji se pravi od samo četiri sastojka – brašna, vode, soli i kvasca. Prepoznatljiv je po svom duguljastom obliku, hrskavoj kori i mekanoj unutrašnjosti.
Prema izveštaju Ministarstva kulture, pre 50 godina u Francuskoj je bilo preko 55.000 pekara koje su proizvodile baget, međutim, danas ih je samo 35.000.
„Zato smo se odlučili na ovu meru zaštite, kako bismo podigi svest šire javnosti o važnosti bageta, a samim tim usporili pad njegove proizvodnje“, navodi se u saopštenju Ministarstva, a prenosi Frans 24.
Baget je, iako je naizgled bio neizostavni deo života Francuza, zvanično dobio ime tek 1920. godine kada je novi zakon odredio njegovu minimalnu težinu (80 grama) i maksimalnu dužinu (40 centimetara).
Predistorija je prilično mutna. Neki kažu da su ovakvi hlebovi bili uobičajeni već u 18. veku. Drugi, kažu da zasluga pripada austrijskom pekaru Avgustu Zangu, koji je tridesetih godina 19. veka uveo parne peći u koje je mogao da smesti jedino ovakav oblik hleba.
Jedna od popularnih priča je i da je Napoleon naredio da se hleb pravi u tankim štapovima koje su vojnici mogli lakše da nose.
Neki povezuje bagete sa izgradnjom pariskog metroa krajem 19. veka i tvrde da je odabran ovaj oblik jer se baget lakše lomi i deli, kako ne bi došlo do svađe među radnicima i kako im ne bi trebali noževi da seku hleb.
Danas se u Francuskoj svake sekunde pojede oko 320 bageta.
Francuska je izabrala baget sa užeg izbora koji je takođe obuhvatio kultne pariske krovove i festival žetve u departmanu Žira.
Nacionalno udruženje francuskih pekara i poslastičara pozdravilo je ovu odluk, budući da su oni bili jedni od inicijatora predloga.
„Posle četiri godine i našeg upornog zalaganja, s ponosom možemo reći da je naš zahtev urodio plodom. Ovim činom se pojačava naša stručnost i samim tim ohrabruju mlađe generacije da odaberu pekarstvo kao svoju profesiju“, istakao je predsednik Udruženja, Dominik Anrak.
Konačnu odluku Unesko će doneti do kraja 2022. godine. Na ovogodišnjoj listi našla se kultura saune u Finskoj, festival lampiona u Južnoj Koreji i takmičenje u košenju trave u Bosni i Hercegovini.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
