Piše: Jelena Lukić
Porodica Jevtić iz Oparića kod Rekovca počela je da se bavi pčelarstvom pre više od 40 godina, a po broju košnica, koji trenutno prelazi 4.000, vodeća je u Pomoravskom okrugu i centralnoj Srbiji.
Tomislav Jevtić je, još kao vojnik, na Sajmu pčelarstva u Zagrebu kupio knjigu o pčelarenju koju je 1978. godine u njegovom vojničkom koferu našao brat Desimir. Tada je i kupio prvu košnicu. Od tada se Jevtići bave pčelarstvom, a tradiciju prenose mlađima. Tako sinovi Tomislava Jevtića, Dragan (60) i Milan danas imaju po 2.000 košnica, a njihov brat od strica Vladan 50 košnica.
Dragan Jevtić za „Dobro jutro“ kaže da toliki posao zahteva ozbiljan rad, trud, dobru organizaciju, strpljenje i ljubav prema pčelama.
Siguran otkup meda naveliko
– Samostalno i ozbiljnije sam počeo da pčelarim 1983. godine sa 27 košnica. Danas imam više od 2.000 košnica, raspoređenih na dvadesetak lokacija u Levču, i to na obližnjim Gledićkim planinama, u selima Prevešt, Kalenić, Šljivica, Siljevica, Nadrlje, jer je taj kraj ekološki čist – kaže Dragan.
Objašnjava da na svakoj lokaciji ima oko stotinu košnica. Uglavnom kupuje napuštena domaćinstva, malo ih renovira i tu postavi pčelinjake koji su tako organizovani da se ne sele.
– Bagremov med je osnovni na našem terenu, a imamo i livadski. Prošle godine ovde je bilo samo sedam mednih dana i to je bio kraj. Posle bagrema cvetala je kupina koje takođe ima u našem kraju, zatim lipa, ali su to paše koje ne mogu da daju viškove meda, već ga ima samo za održavanje pčela – ističe Jevtić.
Med prodaje na veliko, u Krnjevu, a nedavno je otvoren pogon i u Rači, tako da je otkup skoro zagarantovan. Prošle godine otkupna cena meda bila je izuzetna, i preko šest evra. Jevtići, osim meda, proizvode i propolis, cvetni prah, mleč.
– Prinosi zavise od godine, ali u principu moji prinosi nisu veliki, od pet do šest kilograma po košnici, dok neki pčelari mogu da dostignu i do 20kg. Pošto ja prodajem i rojeve, tako slabim zajednicu, pa i nema visokih prinosa – ističe Jevtić.
Tu razliku u manjem prinosu meda Dragan Jevtić nadoknađuje prodajom rojeva. Proizvodnja rojeva je posao koji zahteva mnogo rada, tačnosti, preciznosti i određenog predznanja.
– Kupaca ima, interesovanje je veliko. Kupci su uglavnom pčelari iz zemlje, ali ih ima i iz inostranstva. Rojeve ne prodaje veliki broj pčelara, jer se oko 90 odsto njih bavi samo proizvodnjom meda. Proizvodnja rojeva je teži posao, ali je isplativiji – napominje Jevtić.
Iako ovaj posao deluje komplikovano, Jevtić kaže da uz malo upornosti i dobre volje može da se nauči.
Organsko pčelarenje
Drugu godinu zaredom Jevtići se bave i organskim pčelarenjem. Na ime najmlađeg sina Veljka registrovan je organski pčelinjak, s oko 600 pčelinjih društava.
– Košnice su smeštene uglavnom u Kaleniću, na obodu Gledićkih planina, jer tamo nema zagađenja. Kod organskog pčelarenja važne su lokacije, pošto često dolaze kontrolori i proveravaju da li ima ozbiljnije proizvodnje u blizini, da li se nešto prska, da li je blizu neka deponija. Ne mogu da se koriste određeni lekovi za pčele, već samo kiseline koje su prirodni lekovi. I tamo gde se predaje med, obavlja se kontrola. Taj med je oko 30 odsto skuplji – kaže Dragan Jevtić.
– Da bih mogao da izađem u susret svakom kupcu, gotovo svakodnevno presađujem larve za negovanje matica. Posle 10 dana sazru matičnjaci, posle idu u oplodnjake, nakon 10 do15 dana dođemo do oplođene matice i to je spremno za tržište. Rojevi se kupuju obično posle bagremove paše, krajem maja i početkom juna – objašnjava Jevtić i dodaje da cena roja iznosi od 30 do 50 evra, u zavisnosti od vrste roja, da li je na ramu, da li je goli roj od 1,2 kg pčela koje se uhvate na grani.
Upravo je ovog meseca počela prodaja rojeva i matica.
– Ovih dana uklapamo se da u pčelinjacima skidamo med i prodajemo rojeve. Na taj način završavamo posao u pčelinjaku i svodimo ga na meru koja će da bude za zimu – kaže naš domaćin.
Kako bi potpuno izašli u susret kupcima, Jevtići su počeli da prave i košnice.
– Preko zime, kada nisam na terenu oko pčela, pravimo košnice u radionici u Preveštu. Zimus smo proizveli više hiljada košnica. Nisam stolar, ali sam naučio i to da pravim, tako da sada možemo kompletno da prodamo roj i košnicu. Najjeftinija varijanta za početnika je oko 50 evra – kaže Jevtić.
Zaposlenacela porodicaijoš nekolikoradnika
Draganu u poslu najviše pomaže supruga Svetlana (56) koja zna sve o pčelarenju, kao i trojica sinova Miloš (33), Uroš (31) i Veljko (22). Dragan kaže da sinovi imaju utaban put u pčelarstvu, tako da može polako da ode u penziju. Uroš i Veljko imaju posebno registrovana poljoprivredna domaćinstva i svoje pčelinjake.
– Najstariji sin trenutno živi u Švajcarskoj i za njega smo napravili 60 košnica. On će u Švajcarskoj da pčelari. Tamo su druge paše i drugi tip košnica, alpski, ali princip pčelarenja je sličan – napominje Dragan Jevtić.
Osim svih članova porodice, angažovano je i nekoliko stalnih radnika preko cele godine.
– Kada ima više posla, uključujem još radnika, zatim mi kolege pčelari pomažu, a onda ja njima vraćam kada im zatreba. Kada se napravi dobra organizacija i, ako se uprosti rad, sve može da se stigne. Da bih stigao da u toku dana obiđem nekoliko pčelinjaka, potrebno je da lokacija bude dobra i da bude dobar prilaz. Neke lokacije su rizične i tu postavljam protivgradne mreže, kako bi se zaštitili prolaznici – napominje Dragan Jevtić.
Osim što od pčelarenja može dobro da živi, Dragan Jevtić kaže da voli svoj posao, iako nije lako raditi sa pčelama. On voli i prirodu, planinarenje i biciklizam. Primećujemo da je Dragan izuzetno smiren čovek. Ne znamo da li je uvek bio takav ili ga je pčelarstvo tome naučilo, ali kako reče jedan stariji pčelar – mrzovoljni kraj košnica nemaju šta da traže.
