Од свих листопадних дрвенастих воћки трешња прва рађа, и тако доноси најранију зараду од воћа те многи сматрају да је њена производња потпуно исплатива. Уколико се засад добро одржава уложена средства се могу вратити већ у четвртој и петој години, обзиром да је тражена на домаћем и иностраном тржишту.
Почетком 2018. године Никола Јарић из Бачког Новог Села подигао је засад трешње. На површини од једног хектара засадио 1.500 садница, а ових топлих јунских дана бере први род. Породица се годинама бави ратарством али су хтели да досадашњи посао допуне и освеже нечим новим, конкретно производњом трешње која је у окружењу слабо заступљена.
Садни материјал набавио је из Италије, а одлучио се за четири сорте регина, кордиа, кармен, феровиа које се разликују по времену зрења. Посађене су на слабо бујној подлози, растојање између стабала је 1,5, а између редова четири метра.
„Направили смо савремен засад трешње, а то подразумева квалитетан садни материјал, систем за наводњавање кап по кап, противградну мрежу, ограду, стубове. Укупна улагања крећу се од 30.000 до 40.000 евра“, каже Јарић напомињући да је део тих средстава од државних подстицаја и да очекује, да се уложени новац врати четврте године, а током пете у пуној родности да оствари приход.
Како напомиње, прве и друге године нема рода на младим воћкама, док треће, баш у којој је сада њихов воћњак, по једном стаблу могу убрати од четири до шест килограма трешње, док се наредне године нада знатно бољем роду од осам до 12 килограма.
Наравно, да би воћњак био добар и родан неопходне су мере неге и заштите, наводњавање, прихрана, али и опрез током раног пролећа када прете велике опасности од мразева.
„Водимо рачуна о свим мерама неге и заштите током периода вегетације, а највећи проблем нам је сачувати плод од мразева који знају бити јаки. У ту сврху практикујемо задимљавање – машина кружи кроз воћњак испушта дим који штити стабла трешње“, каже и напомиње да су машину која задимљава први пут видели приликом одласка у Мађарску, била је скупа, нису се одлучили за куповину већ су сами за своје потребе направили те је успешно користе.
Остале мере неге како каже Јарић своде се на заштиту од инсеката као и чађавости листа и углавном се раде превентивно.
„Пред бербу не практикујемо третирање засада, а редовно радимо анализе како плода тако и самог земљишта.“
Почетак бербе ове године био је током прве недеље јуна, а обзиром да имају четири сорте које различито дозревају – ране и касне, берба ће трајати до краја месеца. Берба се обавља ручно, радници трешње беру у гајбице или пластичне посудице у зависности од потреба купаца, и да ли иде у извоз у Русију или Аустрију или завршавају на домаћем тржишту.
„Цена на велико варира од 2,5 до један евро, наравно у зависности од квалитета, а уколико је у питању продаја мањих количина на почетку сезоне цена је већа“, каже наш саговорник додајући да ће прави род његов засад дати у петој години па надаље, а уколико се одржава, а и благовремено примењују све мере неге воћњак може да рађа од 20 до 25 година.
Веома је битно након бербе одрадити летњу резидбу којом се утиче на смањење бујности стабла, кошење траве је обавезно, као и зимска резидба током фебруара и неоходни превентивни хемијски третмани.
„Током наредне две до три године имаћу тачан увид које сорте ће се показати као најбоље те ћу на основу тога планирати проширење овог засада“, каже Јарић напомињући да се трешња може продати, има свој пласман како на домаћем тржишту тако и у извозу те озбиљно размишља и о изградњи мање хладњаче како род не би морао да продаје током бербе, већ би га могао чувати.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
