Proizvođači svinja u Srbiji već neko vreme muče muku sa cenama uvozne konkurencije. Međutim, u 2022. mogao bi da se pojavi još jedan problem – nestašica svinjskog domaćeg mesa. Da li će niža cena prasadi iz uvoza pokvariti računicu domaćim proizvođačima? Evo šta nam otrkiva jedan tovljač svinja.
Upravo o ovoj temi razgovarali smo sa jednim tovljačem svinja – Milovanom Ignjatovićem.
„Najveći problem je što prasad zapravo stiže iz Danske.“, započeo je Milovan. Naime, iako postoje glasine da prasad koja se sada nalazi u Srbiji dolazi iz Nemačke i Austrije, Milovan nam otkriva da sve zapravo dolazi iz Danske.
U pitanju je država koja je, gledano u odnosu na broj svojih stanovnika, najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu. Veliki broj stanovnika se bavi isključivo ovom delatnošću i trenutno imaju 25 miliona svinja, a prodaju čak 10 miliona prasadi.
Trenutno je u Danskoj cena po prasetu od 18e do 20e, plus bonus koji podrazumeva troškove izvoznika i iznosi od 13e do 18e. A u periodu februara i marta 2022. očekuju rast cene i to na 100e po komadu.
„Mi ne možemo da proizvedemo prase po ceni kao u Danskoj jer imamo nemodifikovanu sojinu sačmu i nemodifikovane žitarice koje su oko 3 puta skuplje od genetski modifikovanih kultura.“, objašnjava Milovan.
Nemačka i druge zemlje imaju genetski modifikovane proizvode u ishrani životinja, a samim tim i jeftiniju proizvodnju. Na sve to, proizvođači u Srbiji ističu da nemaju dovoljno pomoći od države.
U Srbiji je proizvodnja svinja svedena gotovo isključivo na veće sisteme, malih proizvođača skoro uopšte nema. Uz to, krmače u našim sistemima ne daju više od 25 prasadi po krmači. To je znatno manje od sistema u Bavarskoj gde se proizvede 38 – 40 tovljenika po jednoj krmači.
Kada se svi računi svedu, srpski proizvođač prasadi je na gubitku za svako prase koje proda ispod 260 dinara. Istvremeno, cena prasadi iz uvoza je 30% niža od domaće proizvodnje, što stvara konkurenciju sa kojom je teško izboriti se.
Ovde je potrebno dodati i to da su inputi za stočnu hranu skupi i imaće visoku cenu barem još godinu dana. Takođe, Milovan je istakao i probleme oko dizanja kredita za potrebe proizvodnje. Kao i to što ne postoji udruženje koje bi stalo „iza njega“ i drugih proizvođača.
Za kraj, Milovan je podelio svoje strahove u vezi uvoza prasadi:
„Ukoliko se afrička kuga proširi po Nemačkoj i zatvori se granični prelaz Batrovci preko kojeg prasad stiže, u Srbiji neće biti praseta za 500, 1000 ni 2000 dinara. U nedostatku mesa, cena bi mogla da dostigne i 5000 dinara.“
Zaključak koji se izvodi je ukoliko se afrička kuga proširi po Nemačkoj, moguće je da ćemo biti primorani da uvozimo meso sumnjivog kvaliteta iz drugih država ili ga uopšte neće biti za nas.
Izvor: Agromedia
