Ren je višegodišnja biljna vrsta a pripada familiji kupusnjača koja se u Srbiji gaji na relativno malim površinama. Ren odlično uspeva na različitim tipovima zemljišta i u ravničarskim i brdskim krajevima ali za njegovo gajenje treba odabrati duboka zemljišta s dobrom strukturom i povoljnim vodno- vazdušnim režimom. Za ishranu biljaka trebalo bi koristiti organska đubriva, upotrebiti dobro zgoreli stajnjak i mineralna đubriva s različitim sadržajem glavnih makrohraniva u skladu s rezultatima agrohemijske analize. Dobri predusevi za ren su strna žita, suncokret i mahunarke a izbegavati uljanu repicu, kupus ili druge vrste iz familije kupusnjača zbog zajedničkih štetočina i bolesti.
Sadnja može biti u jesen ili proleće. U slučaju jesenje sadnje – oktobar ili novembar, biljke se bolje ukorenjavaju i iskorišćavaju zimske padavine. Nije uvek moguće blagovremeno pripremiti parcele pa u tom slučaju sadnja se obavlja u proleće.
Obzirom na relativno skromne potrebe kada je reč o spoljašnjim uslovima sredine, ren je jedna od gajenih biljnih vrsta koje se mogu efikasno gajiti u združenom usevu. Jedan od dobrih primera iz prakse je gajenje rena združivanjem s ozimom pšenicom. Sadi se u toku oktobra po klasičnoj tehnologiji, bez formiranja bankova pa se zatim seje pšenica. U toku jeseni, zime i proleća, dok pšenica prolazi intenzivne faze rasta i razvića, ren se ukorenjava i miruje formirajući samo lisnu rozetu na površini zemljišta. Nakon žetve pšenice, lisna rozeta rena ostaje neoštećena i biljka ubrzano nastavlja porast. Tako u toku letnjih meseci za stvaranje zadovoljavajućeg prinosa do jesenjeg ubiranja ostaje dovoljno vremena bez zasene. Primena herbicida u ovako združenom usevu je ograničena, ovaj način sdruživanja se može primeniti i u organskoj proizvodnji. Za ovaj sistem proizvodnje, parcele treba da su nezakorovljene.
Sadni materijal se priprema u godini sadnje. Reznice se mogu pripremiti od utrapljenih, slabije razvijenih korenova u prošlogodišnjem zasadu ili se za njihovo dobijanje korenove glave sade u proleće. Iz svake korenove glave se mogu razviti nekoliko korenova koji se mogu pripremiti za sadnju u toku jeseni ili naredne godine. Reznice bi trebalo da budu dužine oko 20 cm, donji deo reznice se zaseca ukoso a gornji po pravim uglom kako ne bi došlo do sadnje naopako. Za 1 ha potrebno je 1000 kg sadnog materijala a to je 60000 do 90000 reznica.
Piše: Ljiljana Vuksanović, PSSS Srbije
