Dok svi iz rubnih delova Srbije hrle ka prestonici, mladi Beograđanin Lazar Radujević, odlučio je da krene obrnutim smerom i da dođe u selo Vlasi, odakle su mu preci, da se ovde skući i da pokrene posao od kojeg može da živi i opstane.
Na nekoliko hektara imanja koje je bilo u parlogu, uz pomoć rođaka, počeo je da se bavi poljoprivredom, to jest uzgajanjem dunja, šljiva, jabuka, krušaka i ostalog voća, ali i sadnjom industrijske konoplje.
Kaže da su Vlasi podno Vlaških planina najlepše selo u Srbiji, da je ovde dolazio kao dete i da je odlučio da u ovom kraju između Pirota i Dimitrovgrada, počne novi život.
Daleko od gradskog prevoza, vreve na ulicama, gužvi na prelazima i gradskog tempa života koji guta sve pred sobom. Jedan je od retkih mladih domaćina u Srbiji, koji se legalno bavi proizvodnjom industrijske konoplje na jednom hektaru i po njiva.
– Vlaška kotlina i priobalje Jerme su idealni za proizvodnju industrijske konoplje koja se ovde uzgajala decenijama i od koje su mnogi živeli. Mirkoklima je takva da su, osim vrelih leta i zime poprilično blage i retko kad se temperatura približi nuli ili ode ispod. Sve to odgovara konoplji, koja je s druge strane izuzetno otporna i nesmetano može da podnese razne temperaturne oscilacije. To je biljka koja vas hrani, leči i oblači – kaže novopečeni poljoprivrednik.
Osim proizvodnje sapuna i ulja od cvetova i semena, stabljika se koristi za proizvodnju kučina, od kojih su se vekovima ovde tkale prtenice, odnosno neka vrsta košulja i drugih odevnih predmeta. Ostaci od vlakana, takozvani pozder, koristio se za potpalu, odnosno grejanje. Kučinu su decenijama koristili i vodoinstalateri za pasovanje cevi. Drugim rečima naši preci su znali, kako i čime da se bave, kaže ovaj student defektologije, kome ne smetaju sumnjičavi pogledi prolaznika koji zastaju kraj parcele sa konopljom.
Mnogi od njih i ne znaju da postoji ovakva vrsta konoplje koja ima daleko manje opojnih materija u odnosu na zabranjenu indijsku konoplju. Radujević kaže da je pre konačne odluke da ode iz rodne prestonice dobro razmislio i poziva i druge da se vrate na imanja svojih predaka širom Srbije, jer se i tu može živeti i to mnogo bolje nego u velikim gradovima.
Inače, industrijska konoplja u ovom kraju se koristila, osim za proizvodnju odeće, i kao odlično sredstvo za čuvanje bašta i livada, odnosno njiva. Gorštaci su obavezno sadili po nekoliko biljaka u svojim baštama jer su odlična preventiva protiv krtica koje beže od njenog mirisa.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay
