Građani Temerina sredinom godine okupili su se u grupu “Ekološka inicijativa Temerin” radi rešavanja problema zagađenja vazduha, odnosno nesnosnog smrada koji godinama muči meštane, a izaziva ga farma svinja „Temerin Agrar“.

Farma se nalazi na samo 50 metara od prvih kuća, u građevinskom reonu naselja, gde se, prema važećem Planu generalne regulacije, ne mogu graditi objekti te namene.

Temerinci su polovinom septembra počeli da se okupljaju na protestima, tražeći od Opštine da zatvori i kazni farmu, te da joj naredi da sanira zagađenja nastala neadekvatnim tretmanom otpadnih voda.

Mesec dana kasnije, Opština je objavila da je sa vlasnikom farme dogovoreno da bude iseljena najkasnije do 20. decembra. Okupljeni u “Ekološku inicijativu Temerin” nastavili su sa uličnim skupovima, koje će, kako kažu, održavati dok ne budu ispunjeni svi njihovi zahtevi.

Farma svinja u Temerinu nalazi se na istom lokalitetu još od šezdesetih godina, kada je bila u državnoj svojini. Decenijama kasnije je privatizovana i promenila je nekoliko vlasnika.

Temerinci se nadležnima na problem sa neprijatnim mirisima žale godinama, ali situacija je postala nepodnošljiva kada je farmu, pre tri godine, preuzela firma “Temerin Agrar”, čija je namena tov svinja, ističe Nemanja Obradović iz Ekološke inicijative Temerin.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine iz septembra prošle godine, na jednom od tri ispitana uzorka, prekoračenje količine amonijaka u vazduhu u okolini farme bilo je 39 odsto.

Problem, međutim, nije samo zagađenje vazduha, već i zemljišta, ali i podzemnih voda, dodaje naš sagovornik.

U zemljanu lagunu se ispuštaju otpadne vode koje sadrže tečni stajnjak, a profesor Dejan Krčmar sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je ona vodopropusna, odnosno, nije hidroizolovana.

Farma u Temerinu nije usamljen slučaj neadekvatnog rukovanja otpadom, ističe profesor i dodaje da je problem u tome što se ne poštuje Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

On ocenjuje da su stalni produžeci rokova, zastarele tehnologije i nedostatak stručnih kadrova glavni razlozi za štetu koju zagađivači nanose životnoj sredini. Nedovoljan kapacitet inspekcija i nadležnih organa koji donose dozvole, država, kaže, još uvek ne prepoznaje.

Kako kaže Nemanja Obradović, inspektori opštine Temerin, negiraju postojanje problema kada dođu na teren po pozivu građana zbog izlivanja lagune.

Sa druge strane, u nalazu sudskog veštaka za životnu sredinu kog su građani pozvali prilikom iste situacije, stoji da je izlivanje tečnog stajnjaka van lagune u velikim količinama opteretilo zemljište, kao i podzemne vode, te da bakterije koje su prisutne u svinjskom izmetu opstaju u tečnom stajnjaku i ostaju infektivne duže vreme. Obradović dodaje da se izlivanje događa na državnom zemljištu.

Poverenja u obećanje opštine o iseljenju farme, kaže, nemaju, jer im je isto obećavano i u junu 2019. godine, kada je rok za iseljenje bio šest meseci.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine kaže da je zagađivač dužan da sanira zagađeno područje, u ovom slučaju, da isuši i zatvori lagunu, napominje profesor Dejan Krčmar.

Iz Opštinske uprave Temerin nismo dobili odgovore na pitanja da li će firma „Temerin Agrar“ biti kažnjena i da li je dogovoreno saniranje posledica zagađenja o njenom trošku.

Gde će farma biti izmeštena i da li će dobiti integrisanu dozvolu pre izmeštanja takođe nije poznato.

Krajem devedesetih farma je izmeštena na drugo područje, a Ekološka inicijativa Temerin insistira da Temerin Agrar sanira lagunu o sopstvenom trošku.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay