Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju i plasman sušenog voća i povrća uprkos činjenici da ova grana poljoprivredno-prehrambene proizvodnje zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog uzgoja i prodaje svežih plodova.
Može da se suši sve, od paradajza i maline do jabuka, kajsija, gljiva, šargarepe, šljive… Prošle godine izvoz šljive, tradicionalne srpske voćke, u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku i druge države, vredeo je 15,4 miliona evra. Ostalo sušeno voće izvezeno je za 14,4 milona evra i to najvećim delom na tržište Evrope, SAD i Emirata.
-Od povrća se najviše izvoze mešavine sušenog povrća u vrednosti od 14,2 miliona evra na šta treba dodati devet miliona evra od sušenih gljiva svih vrsta koje se najviše izvoze u evropske zemlje, navodi Milada Lukešević iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.
Iako su savremene tendencije u ishrani danas takve da se najviše baziraju na svežem voću i povrću, uspešni primeri srpskih firmi koje suše i prodaju voće i povrće, pokazuju da je uz znatne investicije ovaj vid biznisa isplativ.
U kompaniji ACM-INT suše voće i povrće u inovativnim sušarama koje sami proizvode.
-Budućnost u čuvanju hrane pripada upravo sušenju zbog superiornosti u odnosu na druge vrste konzerviranja. Naši sistemi su potpuno automatizovani i mogu se prilagoditi kako velikim industrijskim kapacitetima, tako i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, kaže Lazar Aleksić, glavni tehnolog preduzeća ACM-INT iz Nove Pazove.
Potražnja na tržištu sušenih namirnica progresivno raste, pa će potreba za sušenim proizvodima biti dugoročna i stabilna, smatra Aleksić.
Izvor: PKS
