Maja i Nikolas, likovni umetnici iz Francuske, proputovali su pola sveta pre nego što su se skrasili u Vilovima kod Nove Varoši. U zaseoku Matijevići, pretprošle zime kupili su seosko domaćinstvo sa više od sedam hektara zemlje. Planiraju da tu gaje lekovito bilje i da se bave seoskim turizmom, da izgrade „park skulptura“ i letnju pozornicu. Stopili su se s ljudima i okolinom kao da su tu rođeni, a u selu za njih imaju samo reči hvale.
U domaćinstvu koje se ugnezdilo u podnožju Bosanja, vreme kao da je davno stalo. Kuća, staja, koliba i ambar građeni od kamena i brvana, zadržaće autentičan spoljni izgled, ali će delom dobiti novu namenu.
-Kuća je pravljena pre oko 120 godina i verovatno je najstarija u selu, pa će uskoro dobiti mokri čvor. Pomoćni objekti biće preuređeni u gostinske sobe, a staja u apartmane za turiste, dozidaćemo i atelje. Trenutno smo u fazi pripremnih radova i dok oni ne budu gotovi moraće da pričekaju drugi projekti, a na imanju planiramo mnogo toga- kažu supružnici Maja Šnajder (47) i Nikolas Bouvet (51).
Do pre 15 godina Maja i Nikolas su živeli u Avinjonu, u južnoj Francuskoj gde su i rođeni, a onda su se doselili u Vojvodinu, u Miletićevo, u kuću Majinog pradede. Majina majka je Srpkinja i njeni su poreklom iz Like, dok joj je otac Francuz.
-Zbog ćerke koja je maturant vršačke gimnazije, malo smo u Miletićevu, malo u Vilovima, ali kada jesenas krene na fakultet pređi ćemo za stalno ovde. Sin nam završava medicinu u Rumuniji i on, kao i sestra mu, vole da dođu u Vilove. Lepo im je ovde i slažu se da smo kupovinom imanja napravili dobar potez- kaže Maja.
Na oglas da se u Matijevićima prodaje imanje „naleteli“ su na internetu. Pre pogodbe dolazili su par navrata u izvidnicu, ali su u isto vreme za svojim „parčetom raja“ tragali i po drugim planinama zapadne Srbije.
-Vilovi i Matijevići su upravo ono o čemu smo maštali dok smo živeli u ravnici, a bili smo na Tari, Zlataru, Kamenoj Gori,Zlatiboru . Mislim da nas je sudbina ovde dovela.Priroda je prekrasna, a i dobri su ljudi, obožavam tradicionalna pića i jela- priča Nikolas.
Maja je diplomirani slikar, a povremenio glumi i režira u alternativnim pozorištima, dok je Nikolas diplomirani vajar, koji se bavi i pozorišnom scenografijom. I uspešni su u svom poslu. Nikolas radi skulpture uglavnom od gvožđa, ali i u kombinaciji sa kamenom i drvetom. Kombinujući prirodne materijale nedavno je uradio skulpturu na kojoj su volovi upregnuti u jaram, na poklon porodici Dobrivoja Matijevića, koji su im prve komšije. Dobrivoje i braća mu Radojko i Vaso poznati su stočari i rabadžije. U štali imaju četiri para volova, 15 krava muzara i dvadesetak ovaca.
-Maja i Nikolas prave su komšije, čestiti su i pošteni, a takva su im i deca. Sam bog ih ovde poslao. Kad god nam šta treba dođu i pomognu, a i mi njima. Vole planinu, vodu, drvo, a kod nas ovde priroda na lepotama nije škrtarila- kaže komšija Dobrivoje.
U novovaroškim selima koja se polako gase, zapuštena imanja sve više kupuju oni koji za ovaj kraj nisu rodbinski vezani. Dolaze iz daleka da na njima žive, daleko od grada, smoga i buke. Samo ih je u Ojkovici nekoliko. Supružnici Dunja (34) i Vladimir (34) Ristanović nedavno su ovde dobili i bebu što malobrojnim meštanima uliva nadu u opstanak sela. Dunja je poreklom iz Like, a Vladimir iz Užica, a upoznali su se i zavoleli tokom studija u Beogradu. Posle njih u zaseok Tomoći su doselili i njihovi prijatelji Predrag (66) i Snežana (56) Đurić, Krajišnici koji su živeli u Americi, a zatim još nekoliko porodica.
-Prihvatili smo ih kao svoje. Družimo se i ispomažemo, kao jedna smo kuća. Milina je videti dim iz odžaka dole u Tomićima i opet čuti žamor u do juče pustom zaseoku. Za poštovanje je njihova odluka da za život odaberu selo iz koga su pobegli mnogi njegovi meštani. I u selu može lepo da se živi, ko hoće pametno da radi- kaže meštanin Marijan Rogović (70) iz Ojkovice.
Tekst i foto: Željko Dulanović
