U narednoj godini Javno preduzeće „Toplana“ Bečej trebalo bi da realizuje investiciju vrednu oko 7 miliona evra.
Reč je o projektu „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji“ koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a koji se tiče dekarbonizacije zemlje, smanjenje zagađenja vazduha i povećanja udela obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja.
Bečejska „Toplana“ bi u budućnosti koristila geotermalnu energiju kao izvor grejanja, što znači da bi izgradila postrojenje sa toplotnom pumpom i kotlom za sagorevanje metanskog gasa.
Do sada urađena brza studija koja pokazuje opravdanost investiranja u ovakav projekat, sledeća faza nakon potvrde zainteresovanosti lokalne samouprave je izrada detaljne studije sa idejnim rešenjima. Do investicije bi, prema rečima direktora JP „Toplana“, trebalo da dođe na proleće 2023. pa bi tako novi sistem daljinskog grejanja trebalo da bude u funkciji za grejnu sezonu 2023/2024, kazao je on.
“Ukupna vrednost investicije, planirana ovom brzom studijom, iznosi od četiri i po do pet miliona evra i to se odnosi na samo postrojenje. Naš plan je proširimo vrednost investicije na oko sedam miliona evra što bi obuhvatilo i rekonstrukciju vrelovodne mreže, kao i rekonstrukciju na određenom broju podstanica da bi se one koristile na pravi i efikasan način. Što se tiče kreditnog zaduženja, kredit diže država Srbija preko Ministarstva finansija, a JP “Toplana” je korisnik sredstava. Imaćemo obavezu vraćanja zajma koji bude definisan, u pogledu procenata. Postoje veoma dobri izgledi da ovaj grant koji je siguran do 20 odsto i koji daje Evropska banka za obnovu i razvoj bude povećan za još 20 odsto od strane Republike Srbije. To još nije odlučeno, a pretpostavlja se da ćemo sve znati do kraja godine”, kazao je direktor JP “Toplana” Bečej, Dejan Vuković.
Za novi pogon bila bi iskorišćena geotermalna bušotina, koja je u vlasništvu Opštine Bečej, kao i gas koji se izdvaja iz te vode putem degazatora.
“Mi planiramo da u ovom trenutku možemo da pokrijemo od 80 do 90 odsto naših potreba, što je fantastično. Imali bismo između 10 i 20 odsto potreba za prirodnim gasom. Za građane bi to značilo sigurnost i stabilnost u isporuci. Pre svega ćemo biti sigurni da ćemo imati toplotnu energiju kojom ćemo snabdevati naše građane. Što se tiče cena, one neće biti veće već i niže u jednom delu”, istakao je Vuković.
Na daljinski sistem grejanja u Bečeju trenutno je priključeno oko 1.150 domaćinstava i privrednih subjekata. Procene su da bi, ukoliko investicija bude realizovana, trebalo rekonstruisati više od 50 odsto distributivne mreže.
“Definisaćemo najkritičnije delove mreže i od njih ćemo prvo krenuti. Cilj nam je da imamo što efikasniju distributivnu mrežu i da smanjimo gubitke”, objašnjava naš sagovornik.
Inače, krajem prošle godine započeta je izgradnja toplovoda od geotermalne bušotine do sportskog centra, a za ove radove Opština Bečej je dobila 33 miliona dinara od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Realizacijom ove investicije stvoriće se uslovi za grejanje te ustanove putem tople vode iz geotermalne bušotine.
“Vod je planiran da se radi u dve faze, a završena je prva. U drugoj fazi treba da bude nastavak izgradnje do sportskog centra. Očekujemo da će to biti realizovano tokom ove godine, tako da će taj vod uskoro biti osposobljen. On se ukršta sa “Toplaninim” magistralnim vodom, tako da će to biti mesto priključenja”, kaže direktor bečejske “Toplane”.
Realizacijom ove investicije JP „Toplana“ obezbedilo bi energetsku nezavisnost. Između 80 i 90 odsto energije za grejanje preduzeće bi koristilo iz sopstvenih izvora, odnosno geotermalne bušotine, kazao je Vuković.
Inače, kreditno zaduženje je na period od 15 godina, s tim da grejs period traje tri godine, a kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 1 odsto. Kredit podiže država, a JP „Toplana“ će biti korisnik sredstava. Iznos bespovratnih sredstava je 20 odsto, uveravanja su da će država preuzeti još oko 20 odsto, kazao je Vuković na sednici Skupštine opštine Bečej, koja je dala saglasnost za učešće u ovom projektu.
Zorana Ljubojev
