Srbija ima 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a po podacima nekih udruženja pčelara, ima ih čak oko 1.100.000. Imamo i 15.000 registrovanih pčelara, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi 30.000 domaćinstava.
Bilo kako bilo, svima njima ova sezona bi se mogla osladiti. Naime, u našim krajevima se ove godine očekuje rekordna proizvodnja meda, zahvaljujući povoljnim uslovima za cvetanje bagrema, ocenili su članovi Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije (PKS) i istakli potrebu snažnijeg plasmana na inostrana tržišta gde je sve veća tražnja ovog pčelinjeg proizvoda.
Predsednik Grupacije Srbislav Vidojević je posle sednice ove grupacije ukazao da izvoz meda ove godine opada, a da uvoz raste.
– U prva tri meseca 2022. godine uvezeno je 222 tone, što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i Novog Zelanda. Ukupan izvoz meda u prva tri meseca 2022. godine iznosio je 554 tone, u vrednosti od 3.497.400 evra i on je za 31 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine. Med se u prva tri meseca ove godine najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Crnu Goru – rekao je Vidojević, prenosi PKS.
Viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Mirjana Miščević ocenila je da je neophodno usaglašavenje domaćeg zakonodavstva sa evropskim, kako bi se podržao razvoj pčelarstva.
– Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji, što se vidi iz rasta broja košnica. Da bi se ovaj trend nastavio, potrebno je uskladiti zakonske propise Srbije sa propisima EU i što pre osnovati Radnu grupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu – izjavila je ona.
Istakla je da je do sada pčelarstvo dobijalo pomoć od države za omasovljenje, ali da je sada neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti.
Proizvođači meda ukazali su na izazove, zbog neizvesne otkupne cene meda ove godine, s ozbirom na oscilacije na tržištu meda 2021. godine.
Na sednici su izneti podaci da je u Srbiji prošle godine proizvedeno blizu 7,5 hiljada tona meda i pored toga što klimatski uslovi nisu bili naklonjeni pčelarenju. Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela, a raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih devet meseci.
Takođe, prema procenama struke, pčele svake godine oprašivanjem prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije povećaju za oko 150 miliona evra, te je korist od pčelarstva mnogostruka.
Pčelari ističu na klackalicu u međunarodnoj trgovini. Preciziraju da je početkom 2022. izvoz u Italiju porastao za 51 odsto, u Norvešku 28 odsto, u Crnu Goru za 52 odsto. S druge strane, izvoz na nemačko tržište smanjen za 36 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
Bagrem će osladiti proizvodnju meda
Srbija ima 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a po podacima nekih udruženja pčelara, ima ih čak oko 1.100.000. Imamo i 15.000 registrovanih pčelara, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi 30.000 domaćinstava.
Bilo kako bilo, svima njima ova sezona bi se mogla osladiti. Naime, u našim krajevima se ove godine očekuje rekordna proizvodnja meda, zahvaljujući povoljnim uslovima za cvetanje bagrema, ocenili su članovi Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije (PKS) i istakli potrebu snažnijeg plasmana na inostrana tržišta gde je sve veća tražnja ovog pčelinjeg proizvoda.
Predsednik Grupacije Srbislav Vidojević je posle sednice ove grupacije ukazao da izvoz meda ove godine opada, a da uvoz raste.
– U prva tri meseca 2022. godine uvezeno je 222 tone, što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i Novog Zelanda. Ukupan izvoz meda u prva tri meseca 2022. godine iznosio je 554 tone, u vrednosti od 3.497.400 evra i on je za 31 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine. Med se u prva tri meseca ove godine najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Crnu Goru – rekao je Vidojević, prenosi PKS.
Viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Mirjana Miščević ocenila je da je neophodno usaglašavenje domaćeg zakonodavstva sa evropskim, kako bi se podržao razvoj pčelarstva.
– Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji, što se vidi iz rasta broja košnica. Da bi se ovaj trend nastavio, potrebno je uskladiti zakonske propise Srbije sa propisima EU i što pre osnovati Radnu grupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu – izjavila je ona.
Istakla je da je do sada pčelarstvo dobijalo pomoć od države za omasovljenje, ali da je sada neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti.
Proizvođači meda ukazali su na izazove, zbog neizvesne otkupne cene meda ove godine, s ozbirom na oscilacije na tržištu meda 2021. godine.
Na sednici su izneti podaci da je u Srbiji prošle godine proizvedeno blizu 7,5 hiljada tona meda i pored toga što klimatski uslovi nisu bili naklonjeni pčelarenju. Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela, a raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih devet meseci.
Takođe, prema procenama struke, pčele svake godine oprašivanjem prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije povećaju za oko 150 miliona evra, te je korist od pčelarstva mnogostruka.
Pčelari ističu na klackalicu u međunarodnoj trgovini. Preciziraju da je početkom 2022. izvoz u Italiju porastao za 51 odsto, u Norvešku 28 odsto, u Crnu Goru za 52 odsto. S druge strane, izvoz na nemačko tržište smanjen za 36 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
