Paradajz se može gajiti skoro na svim zemljištima. Ipak, najbolja su laka, propustljiva, strukturna i ocedna, bogata humusom. Za kasnu proizvodnju mogu se koristiti i nešto teža. Ovo povrće treba gajiti u plodoredu jer je u monokulturi znatno smanjen prinos (za 30 do 40 procenata). U plodoredu dolazi na prvo mesto i veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom.
Na istom mestu može se gajiti tek posle tri-četiri godine. Najbolji predusevi su mu višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, luk i kupus. Prema vremenu pristizanja, proizvodnja na otvorenom polju može biti rana, srednje rana i kasna. Za ranu proizvodnju najbolje je ovo povrće gajiti iz rasada – dobro odnegovan za rasađivanje pristiže poslednjih dana aprila ili prvih dana maja, što predstavlja prvi mogući rok za rasađivanje paradajza na otvoreno polje u našim uslovima.
Kvalitetan rasad paradajza treba da bude visok 25–30 centimetara, da mu stablo u osnovi ima debljinu 8–10 milimetara, da ima oko 8 stalnih listova, dobro razvijen koren, masu nadzemnih delova 6–8 g i sadržaj suve materije 10–12 procenata. U Zapadnoj Evropi i Americi rasad paradajza se uglavnom proizvodi u kontejnerima, pri čemu je najviše u primeni « speedling» sistem, koji prema našim rezultatima daje 10–30 posto veći prinos u odnosu na klasičnu proizvodnju rasada „golih žila“.
Za ranu proizvodnju rasad se na otvoreno polje iznosi posle prestanka opasnosti od mraza. U kontinentalnim uslovima to je kraj aprila i prvi dani maja. Za srednje ranu iznosi se od 15. do 25. maja i za kasnu od 25. maja do 10. juna. Razmak sadnje zavisi od tipa sorte – visoke sorte se sade u redove na razmak 80–90 cm i 30–40 cm u redu, a determinantne na razmak 70 × 30 cm ili u dvorede trake sa razmakom između traka 80–90 cm, redova 40–50 cm i u redu 25–30 cm. Sadi se ručno ili mašinski tri-četiri cm dublje nego što su biljke rasle u rasadniku. Kod izduženog i preraslog rasada može se primeniti položena sadnja.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
