Paradajz je najčešće gajeno povrće – na velikom posedu, ali i na okućnicama. Da bi ta proizvodnja bila uspešna valja znati da on ne može bez vode, odnosno proizvodnja nije uspešna bez navodnjavanja.
Iako formira dubok i veoma razgranat koren, zbog njegove slabe usisne moći ovo povrće zahteva veću vlažnost zemljišta. Najčešće se zaliva orošavanjem, posebno na velikim površinama. To nije najbolje rešenje jer se stvara mikroklima pogodna za razvoj bolesti, što se nepovoljno odražava na prinos. Veći rod se postiže kada se navodnjava brazdama, dok zalivanje kap po kap daje najbolje rezultate, posebno na lakšim zemljištima na kojima se voda lako gubi.
Posle sadnje ovog povrća neophodno mu je ukupno 400–600 milimetara vode, a koliko tačno određuju uslovi tokom godine. Kada je proleće kišovito navodnjavanje je ređe i obrnuto. Prvi put zaliva se istovremeno sa sadnjom, a drugi – tri do pet dana kasnije, tokom popunjavanja praznih mesta. U oba navrata norma je 30 milimetara. Sledeće navodnjavanje je dve sedmice posle prijema rasada, čime se doprinosi boljem ukorenjivanju.
Do pojave prvih plodova zaliva se svakih osam do dvanaest, a kasnije na pet do deset dana. Sorte koje se beru u više navrata zalivaju se posle svake berbe.
Najduži razmaci između dva zalivanja su tokom formiranja cvetnih zametaka. Tada je poželjna manja vlažnost zemljišta čime se podstiče obrazovanje većeg broja cvetova i kasnije plodova. Kada prođe ova fenološka faza, potrebna je veća količina vlage da bi se povećao prinos.
Posebnu pažnju usevu valja pokloniti u fazi tehnološke zrelosti plodova. Preobilna, posebno neujednačena vlažnost zemljišta može izazvati pucanje plodova koji tada gube tržišnu vrednost, a pukotine su otvorena vrata za parazite, prouzrokovače bolesti koji dodatno smanjuju kvalitet. Zalivne norme u vegetaciji su obično 30–50 milimetara i uslovljene su svojstvima zemljišta. Ono treba da bude provlaženo do dubine 50–70 centimetara. Broj zalivanja zavisi od količine i rasporeda padavina.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
