Glog je najpoznatiji po glogovom kocu koji je, kako tvrde oni koji u to veruju, najbolja odbrana u borbi protiv vampira. Manje je, na žalost, poznato da je on i izuzetno lekovita biljka i da na ljudski organizam podjednako blagotvorno deluju i njegov cvet, i list, i plod. Najviše ga goriste ljudi sa srčanim tegobama, a pomaže i kod niza drugih bolesti.
Piše: Željko Dulanović
To je drvenasta biljka iz porodice ruža, koja najčešće raste uz ograde i živice, kao i na obodima listopadnih i četinarskih šuma. U zadnje vreme se, međutim, sve više gaji i kao ukrasni žbun, ili živa ograda koja je zbog trnja praktično neprobojna.
Gloginje pune vitamina i minerala
U divljini može da naraste i do pet metara visine, a može živeti preko 300 godina.Stablo mu je tvrdo i žilavo, dok su cvetovi beličasti s crvenkastim prašnicima, a listovi imaju tri ili pet režnjeva s nazubljenim ivicama. Odlična je medonosna biljka, koja je zbog guste krošnje i trnovitih grana sigurno sklonište za male ptice.
U Srbiji se mogu naći crveni i beli glog koji se neznatno razlikuju, ali su podjednako lekoviti. Listovi gloga se beru dok su još mladi, a cvetovi opojnog mirisa tokom maja i juna. I listove, i cvetove najbolje je sušiti na promaji, a suve čuvati u zatvorenoj posudi. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru, bogati su vitaminima C i A i imaju lepu crvenu boju. Nakon branja mogu se dugo čuvati, a da pritom ne izgube lekovita i hranljiva svojstva.
Od bobičastih plodova gloga se prave ukusni džemovi i sirupi za poslastice, a sastavni su deo i vodnjike, energetskog pića gorštaka. Gloginje sadrže kardiotonične amine, glukozide, oligomerne procijanidine, flavonoide, tanine, saponine, fosfornu kiselinu, mineralne soli kalijuma, kalcijuma, natrijuma, kao i fruktozu.
Lek za giht i stres
A dugačak je spisak bolesti za koje se glog koristi u narodnoj medicini. Aktivni sastojci gloga povoljno deluju na normalizovanje srčanog ritma i krvnog pritiska, dok posle infarkta pomaže kod oporavka srčanog mišića. Glog deluje umirujuće i na centralni nervni sistem, zbog čega se preporučuje kod povećane razdražljivosti i nesanice, ali i za ublažavanje simptoma menopauze. Dobar je i kod povišene telesne temperature i za umirenje kašlja, a u vidu obloga i za smirenje bolova kod bolesti mokraćnih kanala, kao i kod epileptičnih napada.
Ipak, treba ga koristiti pažljivo i ne u dužem vremenskom periodu. Travari kažu da bi nakon pet do sedam dana upotrebe, trebalo napraviti pauzu od dva do tri dana i da se za to vreme, ukoliko priroda bolesti zahteva, bude pod nadzorom lekara.
Za lekovita svojstva gloga zna se od davnina, a prvi zapisi o njegovoj lekovitosti potiču iz XIV veka, kada ga je Petrus Kvescentis preporučio za lečenje gihta. Dva veka kasnije u zapisima se pominje kao lek za hipertenziju i palpitaciju, da bi 1896. godine blagotvorno dejstvo gloga na srce zvanično potvrdili američki lekari Dženings i Klements. I Evropska medicinska agencija u monografiji posvećenoj glogu preporučuje njegovu ograničenu upotrebu kod povremenih tegoba u vidu „nervoze srca“ usled anksioznosti, kao i kod stresnih stanja i poremećaja sna. Međutim, njegova upotreba se ne preporučuje kod dece mlađe od 12 godina u slučaju stresa i poremećaja sna, kao ni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina kada su u pitanju srčane tegobe jer, kako tvrde u ovoj agenciji, takva zdravstvena stanja zahtevaju ozbiljan medicinski nadzor i tretman.
Sveto drvo
U keltskoj mitologiji glog je smatran jednom od 20 svetih biljaka, dok mu se u narodnoj mitologiji kod Srba i većine drugih naroda sa Balkana, pripisuje uloga zaštitnika od vampira i zlih demona, ma u kom se obliku javljali. Zbog toga se u pojedinim krajevima grančica ili krstić, napravljen od gloga, ušiva u odeću kao amajlija, naročito deci. Glogovom grančicom se na praznik Cveti često kite kuće i obori. Na Đurđevdan, pre sunca, žene pak stavljaju glog u vodu u kojoj će se kupati.
Džem za sladokusce
Plodovi gloga beru se tek kada su crveni i zreli, bez peteljke, a kako sadrže voćne kiseline (limunska), šećere i pektin, odlični su za pripremu džemova, sirupa, likera, rakije. S jednog većeg grma može da se prikupi i do 20 kilograma ploda.
Za džem od gloga potrebno je:
500 grama ploda
500 mililitara vode
1 kilogram šećera
sok od dva limuna.
Priprema se tako što se oprani plodovi gloga najpre skuvaju u 300 ml vode. Skuvane bobice potom dobro izgnječiti pa dodati ostatak tople vode i procediti da se uklone koštice. Tako očišćenu smesu prebaciti u posudu za kuvanje i dodati šećer i limunov sok. Kuvati do potrebne gustine.
I liker za srce
Liker od gloga pije se za bolji rad srca, a preporučena doza je po jedna čašica na dan. Za pripremu je potrebno:
300 grama plodova gloga
1 litar rakije
150 grama šećera.
Valja uzeti bocu šireg otvora i u nju staviti plodove gloga, posuti ih šećerom i preliti rakijom. Dobro zatvoriti i tokom mesec dana povremeno bocu protresti kako bi se šećer otopio. Nakon toga sadržaj boce procediti i presuti u bocu od tamnog stakla. Ovako pripremljen liker ostavi se da odleži još dve sedmice.
