Pre tačno 50 godina, svet je zakoračio u ekološki dug – 14.12. 1972. Ove godine, Dan ekološkog duga pao je 28.7., čime ponavljamo rekord iz 2018. godine, objavio je WWFAdria.
Reč je o danu koji označava trenutak kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekorači ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu da se reprodukuju i ponovo izrastu. Kao posledicu vidimo neuobičajene toplotne talase, nezaustavljive šumske požare, ogromne suše i poplave.
Dan ekološkog duga svake godine izračunava Global Footprint Network, koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu. Dok se na današnji dan obeležava globalni Dan ekološkog duga, u naš region zakoračio je ranije. Najpre u Sloveniju, 18.4., pa u Crnu Goru 17.5., u BiH i u Hrvatsku 29.5., u Severnu Makedoniju 6.7. i naposletku u Srbiju, 8.7. U našem regionu očito živimo na kredit oduzimajući prirodu budućim generacijama.
Ekonomski pritisci već se osećaju. Više od tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što je potroše i tako ostvaruju manje prihoda od svetskog proseka. To znači da nemaju odgovarajući kapacitet za hranu te da imaju veliki nedostatak u pristupu hrani na globalnim tržištima. Ako uključimo sve resurse, a ne samo hranu, broj ljudi izloženih ovom dvostrukom izazovu penje se na neverovatnih 5,8 milijardi ljudi.
Čak 60% svetskog otiska su emisije ugljen dioksida. Kako bi se izbegle brze klimatske promene, pre 2050. taj bi procenat morao biti – nula. Ako čovečanstvo odloži Dan ekološkog duga za šest dana svake godine, čovečanstvo će biti ispod jedne planete pre 2050. Da bismo pratili poželjni scenario IIPCC-a od 1,5°C, morali bismo da pomerimo datum za 10 dana svake godine.
Kako bi se obnovilo sve što čovečanstvo trenutno zahteva od prirode, danas su nam potrebne 1,75 Zemlje. Ali, imamo samo jednu.
Izvor: Agrosmart
