Valjevska sela i njihovi domaćini oduvek su bili poznati po dobroj voćarskoj, ali i stočarskoj proizvodnji. Sedamdeste i osamdesete bile su zlatne godine tovnog govedarstva, a zatim i mlečnog govedarstva. Zbog rasta troškova proizvodnje i sušne godine najnoviji podaci sa terena govore o sve manjem broju muznih krava.

U štali domaćina Vladimira Mitrovića iz sela Paune kod Valjeva krave za ponos.

Trenutno je na muži 16 krava, jedan deo je pred teljenjem i nešto junica. Da bi postigao visoku mlečnost i bio siguran u kvalitet i kvantitet dobijenog mleka, na ovom gazdinstvu, vode računa o genetici i zato su sva grla su iz sopstvene proizvodnje. Krave jesu za ponos, ali je njihova isplativost na granici, kaže domaćin.

– Mleka će biti, ali količine se smanjuju, iskreno da vam kažem nema više naroda, ovako su ostali pojedinci koji ne mogu da nadoknade ono što je izgubljeno u prethodnim godinama. Svedok sam ovde u našem kraju nestaju krave, komšije jedan po jedan prodaju – kaže Vladimir Mitrović iz sela Paune.

Prema njegovim rečima, minimalna proizvodnja po grlu bi trebalo da bude oko 5.000 litara do 5.500 po grlu, a njegovo domaćinstvo ne funkcioniše ispod 200 litara po grlu.

Održati stočni fond u ovim kriznim vremenima, naročito kada je reč o mlečnom govedarstvu je veliki posao i zadatak, naročito kada je pred nama duga jesen i hladna zima, zato septembarske dane valja iskoristiti za dobru pripremu.

– Počeo je septembar, poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost kada je solidna vlažnost zemljišta, da zaseju određene kulture koje na proleće stižu rano, a to se pre svega odnosi na stočni kelj ili perko koji se koristi u ishrani muznih krava – kaže dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Vlada Srbije zabranila izvoz sirovog i pasterizovanig mleka do kraja septembra. Zadatak nove Vlade je prema rečima Nedimovića da se pozabavi merama vezanim za junice kako bi Srbija imala više mleka ali i to, kako je rekao, mora biti vezano i sa mlekarskom industrijom.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay