Krompir, kao jedan od najbitnijih poljoprivrednih proizvoda , da bi se proizveo neophodna je njegova zaštita. Pa je tako sada gotovo nemoguće zamisliti proizvodnju krompira bez korišćenja insekticida. Krompirova zlatica definitivno najviše šteti krompiru. Ona se brzo prilagođava i brzo stvara otpornost prema insekticidima kojima se tretira. Međutim, svako tretiranje ostavi trag na proizvodu, a njegovom konzumacijom ostaci pesticida se unose u organizam što može dovesti do negativnih posledica. Zato treba primenjivati mere integralne zaštite.

Krompir se na dva načina može zaštititi od krompirove zlatice:

1. gajenjem rena između redova

2. korišćenjem krompirove zlatice.

1. Ren je biljka koja ima intezivan rast mase iznad zemlje, a u ishrani mogu da se koriste list i koren. Svakako, koren je njegov najznačajniji deo koji se zbog sadržaja etarskih ulja koristi kao dodatak ishrani. Zbog toga krompirova zlatica izbegava ren i obilazi ga u širokom luku.

Ren treba gajiti između redova krompira. Tako, razmak između redova krompira treba da bude veći, da bi se krompir mogao ogrtati a da se time ne ošteti ren. Lišće rena može da se seče po potrebi za ishranu, a koren treba da se izvadi nakon vađenja krompira. Međutim, pošto ren ostaje duže na jednom mestu može se javiti korov.

2. Opšte je poznato je da insekti ispuštaju specifične mirise da bi označili svoje teritorije i svoju brojnost. Tako kod napada na jednu teritoriju, insekti na osnovu tog mirisa prepoznaju da su te teritorije već zaposednute i nastavljaju dalje. Upravo se to kod krompirove zlatice može iskoristiti.

Kada je krompir u fazi vegetacije svakodnevnim obilascima useva vrši se skupljanje zrelih insekata i imaga zlatice. Kada se sakupe, pristupa se njihovom uništavanju gnječenjem i intenzivnom sušenju. I tako svaki dan. Osušeni insekti se skupljaju u posudu koji se mora dobro zatvoriti da ne bi ulazila vlagu. Zatim se pretvore u prah i takvi se čuvaju do naredne vegetacije.

Piše: Kovačević Bratislav, PSSS Srbije