Na godišnjem nivou se u Srbiji pomuze negde oko 1,5 milijardi litara mleka, oko 800 miliona litara uđe u preradne kapacitete, ostalo je za ishranu podmlatka i za zelene pijace, kao i za sopstvenu potrošnju farmera.
Taj odnos se, kako navodi Juronjuz, međutim, sada menja.
Farmeri nezadovoljni otkupnom cenom prelaze na tradicionalnu proizvodnju svojih proizvoda od mleka. To je velika količina mleka koja ne uđe u mlekare i u preradu i to je jedan od razloga manjka koji se pojavio, tvrdi Budimović.
Dodaje da muzno govedarstvo spada u najzahtevnije poslove u poljoprivredi i ukazuje da su ulaganja velika, a da je sporiji obrt kapitala, a zbog aktuelne situacije mali poljoprivrednici su i odustali od tog posla. On smatra da je neophodno da se trasira put za proizvodinju mleka jer je ono osnovna životna namirnica posebno za određenu kategoriju stanovništva.
Budimović za Juronjuz ukazuju i na povećan uvoz mleka u prahu, kojim su mlekare prethodnih meseci nadoknađivale nedostatak sirovine na domaćem tržištu, kao i činjenicu da su se mali proizvođači, nezadovoljni niskom otkupnom cenom mleka odlučili da ga sami prerađuju i da na pijacama prodaju sir i kajmak.
Osim toga, i mlekare su svoju proizvodnju u periodu kada je cena mleka bila zamrznuta, zbog većeg profita, preusmerile na proizvodnju jogurta, putera, pavlake i kiselog mleka, kojima je cena značajno porasla prethodnih meseci, a koji se za razliku od mleka mogu i dalje izvoziti i u inostranstvo. Za proizvođače je, kažu, najveći problem što se rast cena mlečnih proizvoda na rafovima ne preliva i na njihove budžete.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Budimović je rekao da je u Srbiji smanjena proizvodnja mleka zbog pada stočnog fonda, manji je i otkup od proizvođača, hrana za krave je lošija zbog suše, dok je i potrošnja u jednom trenutku bila mnogo veća od prosečne
Budimović je za Juronjuz Srbija rekao da je jednom moralo da se desi da nema dovoljno mleka, zato što je na sve muke koju prate ovu proizvodnju i mlečno govedarstvo, došla i jedna sušna godina, koja je prepolovila prinos stočne hrane. On ukazuje da se tačno zna koliko mleka se pomuze na dnevnom i mesečnom nivou u Srbiji. Tu ranije nije bilo mnogo iznenađenja, ali je očigledno sada došlo do potresa.
U proteklih godinu dana drastično su poskupeli svi mlečni proizvodi, jer se stočari snalaze i sve što proizvedu pokušavaju da preusmere na preradu.
To pokazuje i statistika iz radnji, jer je cena jogurta sa 2,8 odsto mlečne masti prošlog oktobra bila 95 dinara, a sada košta od 130 do 150 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca.
Mlekare su ono što su manje zarađivale na mleku nadoknađivale na onom čemu cena nije bila „zamrznuta“ – jogurtu, pavlaci, kiselom mleku ili siru. Čaša kiselog mleka je prošle godine u ovo vreme koštala oko 25, a najviše 30 dinara, dok je sada od 35 do 40 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
