U prestonici šargarepe u Begeču nadomak Novog Sada u toku je vađenje povrća kojeg je u ranoj i kasnijoj setvi posejano na oko 600 hektara.
Po šargarepi povrtari iz Begeča ubrajaju se već godinama unazad u najveće na Balkanu, a ove sezone imaće je oko 30.000 tona.
Očekuju da će celokupan rod prodati do novog roda, dogodine i da će je do zime i izvaditi, jer ovo povrće ne trpi veliku hladnoću. U zemlji može da ostane pri temperaturi ne višoj od minus šest, sedam stepeni.
– Begečani su šargarepu 2017. godine zaštitili oznakom geografskog porekla, ali taj sertifikat neće nositi celokupan ovogodišnji rod, već će markicu sa oznakom geografskog porekla imati šargarepa posejana između 150 i 180 hektara, čiju je setvu i razvoj kontrolisala setrifikaciona kuća za kvalitet – naglašava direktor Opšte zemljoradničke zadruge „Begečki povrtati” Goran Zec.
Celokupan rod, kaže Zec, otići će, osim na domaće tržište, i u sve bivše jugoslovenske republike i u zemlje u okruženju.
– Tako je godinama – ističe direktor Zec i navodi da povrtari u Begeču godinama seju šargarepu na približno istim površinama, i da se može reći da istrajavaju i ne daju primat drugim proizvođačima sa Balkana i šire.
Zec navodi da se u Begeču seje više šargarepe nego u celoj Hrvatskoj, a da se posle nas po proizvodnji izdvajaju Poljska i Turska. Skreće pažnju na to da se šargarepa ne seje samo u Begeču, već se njome bave i povrtari u drugim mestima u Srbiji, ali da je seju na dalekom manjim površinama. – Njihova proizvodnja, uglavnom, pokriva potrebe pijaca – naglašava direktor.
Po rečima Zeca, ovogodišnji rod je solidan. – U proseku 50 do 55 tona po hektaru, a i cena je zadovoljavajuća, 40 dinara naveliko košta kilogram, premda, kako sezona odmiče, sve više povrtara je vadi, pa cena polako pada.
– Ova godina je za šargarepu, kao i za druge poljoprivredne kulture, bila loša -naglašava Zec. – Ali svi proizvođači imaju sisteme za navodnjavanje pa ih, s te strane, suša nije brinula. Međutim, visoke dnevne temperature bile su previsoke za šargarepu, pa su listovi žuteli i otpadali.
– Begečki povrtati seme kupuju iz uvoza, uglavnom iz Francuske i Holandije. Po hektaru treba im oko 1.000 evra za seme, plus novac za đubrivo, trake za navodnjavanje, i drugu agrtehniku – navodi direktor Opšte zemljoradničke zadruge „Begečki povrtari” Goran Zec.
Napominje da proizvođači imaju vadilice; što im znatno umanjuje troškove za radnu snagu.
Zec naglašava da je ove godine zbog velike suše povrtarima višestruko povećan trošak za vodu i struju jer se šargarepa, praktično, navodnjavala neprekidno.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
