Srbija godišnje uveze povrće za 120 miliona evra. Kupus se u našoj zemlji, pre samo tri godine, gajio na površini od 9.000 hektara, a sada na manje od sedam. Pad proizvodnje naročito beleže mali povrtari.
Banatsko selo Taraš nadomak Zrenjanina poznato je kao Evropsko selo roda, ali i vrednih povrtara, na svu sreću iz godine u godinu roda je sve više, ali nažalost povrtara sve manje, posebno proizvođača kupusa. Među retkim je Miodrag Milin koji i pored svih problema ne odustaje od ove proizvodnje.
– Ove godine nešto manje, znači biće tu oko osam do deset tona kupusa. Kvalitet je vrlo dobar zato što je bilo dosta suše i ima dosta suve materije i ostalo je slasti u njemu, kad ga jedeš svežeg tačno se oseća u ustima – kaže Miodrag Milin proizvođač iz Taraša pored Zrenjanina. Dodaje: „Cena je tu oko pedeset dinara, trenutno, videćemo kako će biti dalje.“
U nedostatku mlađe radne snage posebno u vreme seče kupusa na njivama se mogu sresti i sekači koji su zagazili u desetu deceniju života među njima i Milica Milin.
Na pitanje da li je teško raditi u devedesetoj, Milica Milin odgovara: „Ne znam, eto radim, meni nije teško sada, mladima je valjda teško kad neće niko, ne možemo da nađemo da rade, niko neće. Posao nije nimalo lak, navikli smo, tako je.“
Iako se površine pod kupusom iz godine u godinu smanjuju na svu sreću zbog primene moderne tehnologije, prinosi se povećavaju, pa tako je samo pre tri godine proizvodnja po hektaru iznosila dvadeset sedam tona, danas trideset jednu tonu.
Marković Dragan iz PSSS Zrenjanin ističe da su glavni razlozi za smanjenje – odlazak ljudi sa sela i prihvatanje novih tehnologija gde se radi na velikim površinama. Dodaje: „Mali proizođači tu ne mogu da se snađu, ne mogu da nađu tržište za prodaju i to je glavni razlog.“
Slična situacija je i u drugim selima širom Srbije, pa se nameće pitanje da li ćemo narednih godina morati jesti kupus iz uvoza umesto da ga izvozimo kao nekada.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
