Zahvaljujući istraživanjima u okviru projekta „Genomska karakterizacija starih sorti vinove loze na teritoriji Srbije“ koji je pod okriljem Ministarstva poljoprivrede tokom prethodne dve godine sproveo Biološki fakultet u Beogradu u saradnji sa beogradskim Institutom za multidisciplinarna istraživanja, Poljoprivrednim fakultetima u Zemunu i Novom Sadu, kojima se pridružio i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, konačno su dobijeni neki odgovori na pitanja kada je genetički diverzitet vinovih loza u pitanju.
Genetički su analizirana 163 uzorka iz vinogorja Srbije. Identifikovano je ukupno 60 različitih genotipova/sorti, od kojih su 49 poznate lokalne ili regionalne sorte, dok je 11 potpuno nepoznato i ne postoji ni u jednoj dostupnoj međunarodnoj bazi podataka.
– Generalni zaključak jeste da je ispitivanjem obuhvaćen mali broj uzoraka u odnosu na druge zemlje, ali čak i na tako malom uzorku rezultati su pokazali da je pronađeno na našem području nešto od vinove loze što ne postoji drugde u svetu i što je neidentifikovano do sada, što upućuje na to da su neophodna dodatna istraživanja da bismo mogli da ih identifikujemo na molekularnom nivou – kaže naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat. – Prilikom uzorkovanja DNK iz vinovih loza, sekvence DNK koje su dobijene na taj način, prvo su upoređivane sa bazama DNK koje postoje u svetu. Za veliki broj analiziranih sorti smo dobili potvrdu koje su to sorte, za neke ko su im roditelji, dok je za neke utvrđeno da iako se kod nas nazivaju određenim imenom, u regionu postoje pod nekim drugim nazivom. Iz toga proizilazi da moramo da se pozabavimo izradom baze sinonima vinovih loza. Interesantno je saznanje do kog se došlo tokom istraživanja o sorti, koja je uzorkovana u zapadnoj Srbiji, u manastiru Rača kod Bajine Bašte, a koja se ne poklapa ni sa jednom za koju postoje podaci u bazi u drugim državama. Ne zna se koja je sorta u pitanju i to je dodatno intrigantno.
Milica Rat napominje da je ovaj projekat, čiji su dosadašnji rezultati predstavljeni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu krajem septembra, pokazao da Srbiji nedostaje nacionalna baza podataka vinovih loza sa genetičkim profilima svake od njih i da je neophodno da se ona napravi.
Tokom projekta u istraživanje je uključen i materijal iz Volnijevog herbarijuma, koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji, tačnije uzorci presovanih listova i grozdova vinovih loza starih više od dve stotine godina.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
