Nekoliko godina unazad uljana repica važi za jednu od profitabilnijih kultura. Da li će tako biti i ove godine teško je reći. Iako je u Subotici zasejana na nešto više površina nego lani, ni sav prošlogodišnji rod nije sav prodat, cena je sada niža nego u žetvi, a blaga zima zahtevaće od poljoprivrednika jedan tretman insekticidima više, kao i mnogo veće količine đubriva za prihranu. Bez tih ulaganja teško da će biti prinosa, a para za ta ulaganja – nema.
Setva uljane repice u Subotici obavljena je početkom septembra po gotovo idealnim vremenim uslovima. Ozima kultura koja podnosi dobro surove klimatske uslove zasejana je u Subotici na hiljadu hektara više prošle godine. Prve analize sadržaja azota sa tih šest hiljada hektara pod ovom kulturom govore da će za prihranu biti potrebno stotinu do stotinu deset kilograma čistog azota po hektaru. Na pojedinim parcelama prisutno je crvenilo, ali to ne bi trebalo da zabrine. Vremenske prilike, bez snega i munisa, nisu uzrokovale stvaranje bolesti niti repičine pipe, čije će se eventualno prisustvo pokazati tek u februaru.
– Za sada nisu primećene repičine pipe u usevima uljane repice. Što se tiče bolesti, od bolesti možemo očekivati pojavu “suve truleži”. Ona može da se javi od faze klijanja pa do formiranja mahuna. Po EPO standardu, prag štetnosti iznosi trideset i pet do četrdeset posto zaraženih biljaka, a kod nas na terenu, u Regionalnom centru Subotica, je u jesen bilo od deset do petnaest procenata takvih biljaka, tako da nismo morali raditi fungicidni tretman, ali videćemo šta se sprema u ovom prolećnom periodu – kaže izvršiteljka u Prognozno – izveštajnoj službi u Subotici Jasmina Tomić.
Krešimir Dulić iz Đurđina, koji je posejao jesenas manje uljane repice nego inače, zbog plodoreda, smatra da će na proleće doći na naplatu posledice tople zime.
– Ja mislim da ćemo na proleće imati jako velikih problema sa insektima, da neće biti dovoljno dva tretmana što smo obično radili, surlaša i sjajnika. Još veći nam je problem što Uprava za zaštitu bilja nama ograničava sredstva. Nestao je hlor-pirifos, nestaju još druga sredstva koja su bila dobra i koja su odrađivala posao. Sada ima sredstava, ali ta sredstva možda neće iz jednog tretmana, kraća je karenca i kraće je vreme delovanja preparata. I ja mislim da ćemo mi, da ćemo moći zaboraviti ono što smo imali, dva tretmana u proleće odradimo i nismo morali ići ledati uljanu repicu i insekte. Ja mislim sada da bez tri tretmana, sa ovim novim sredstvima, koja su dostupna, da nećemo moći izaći na kraj sa insektima – smatra Dulić.
Repica je prethodnih godina važila za profitabilnu kulturu, a da li će biti i ove godine zavisiće od prinosa. Da bi se do njih došlo ovog proleće, kao što i pokazuju prve analize, biće potrebno dosta azota. I to čistog.
– Posle ove blage zime i svega u zemljištu je jako malo azota. Nema dvadeset-trideset kilograma u sva tri sloja koja se mere. I po analizama, od 90 do 110 kila treba prihraniti. Čistog azota, ne đubriva. A to je nekih, ako prebacimo to na UREA-u, to je dvesta do dvesta pedeset kila UREA-e po hektaru. A znamo šta košta sada đubrivo. Đubrivo je još uvek relativno skupo, tu između 95 i 100 dinara, jeftinije ga ne možeš naći. I još je veći problem što para – nema. Treba isfinansirati, treba se zadužiti, povoljni krediti država još nije izašla sa subvencionisanim kreditima. Ja mislim da oni treba to sada u januaru pod hitno, a oni će tek raspisivati javni poziv i ko zna kada će to biti, a u naroda nema para. I biće jako veliki problem na proleće obraditi zemlju – dodaje on.
Posebnu bojazan predstavlja nedefinisan otkup. Jer repice ima u skladišitima i iz prošle godine koja nema ko da kupi, a cena je sada niža nego u žetvi.
Izvor: RTV
Foto: Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja
