Više od 98 odsto ljudi podnosi ubod pčela bez posledica po zdravlje, a svega dva odsto je preosetljivo (alergično) na pčelinji otrov. Osobe koje nisu alergične podnose i desetine uboda, a reakcije su samo lokalne. Međutim, ako ih ima više u jednom danu, dolazi do opšte reakcije organizma. Više od 300 uboda može ozbiljno da ugrozi zdravlje, pa i život, a više od 500 je smrtonosno za većinu ljudi.
Lokalna reakcija je bol na mestu uboda i otok oko ranice u prečniku 0,51 centimetar. Otok može biti proširen i na veće područje. Opšta reakcija javlja se kod alergičnih osoba, a kod nealergičnih samo kada je veći broj uboda. Dolazi do opšte slabosti, glavobolje, čestog mokrenja, svraba, crvenila i osipa kože. Otiču lice, naročito kapci, usne i uši, otežano je disanje, pritisak opada, puls je ubrzan i slab. U najtežim slučajevima dolazi do nesvestice, kolapsa i šoka. Ovi simptomi u većini slučajeva nastaju postepeno, a kod veoma alergičnih osoba javljaju se brzo, ponekad i dramatično.
Alergija se dokazuje na više načina. Najčešće se primenjuje metoda kojom se u kožu unese mala količina razblaženog otrova, očita lokalna reakcija i osoba označi kao pozitivna (alergična) ili negativna (nealergična).
Drugi način je da se uzme malo krvi i u laboratoriji iz uzorka ispita alergija na pčelinji otrov. Može se raditi i biološka proba, tako što pčela ubode osobu koja se ispituje, a žaoka se vadi nakon desetak sekundi. To se ponovi sledećeg dana, ali se žaoka vadi minut kasnije. Ako je reakcija uobičajena, smatra se da osoba nije alergična. Ovo treba raditi u zdravstvenoj ustanovi, da se u slučaju jake reakcije može intervenisati.
Pouzdana mera zaštite je postavljanje pčelinjaka na mesto na kojem pčele neće biti uznemiravane, dalje od saobraćajnica i stambenih objekata. Pčelar i druge osobe treba da imaju zaštitnu opremu. Prilikom rada poželjno je što manje uznemiravanje pčela, a selidba košnica mora biti oprezna. Neophodno je posedovanje priručnih lekova i, naravno, ne boraviti sam na pčelinjaku.
Prva pomoć se mora što pre ukazati. Odmah se izvadi žaoka i time spreči isticanje otrova iz kesice uz žaoku. Sa strane se zagrebe oštrim predmetom ili noktom, a mesto uboda premaže alkoholom, sirćetom, medom, propolisom, belim ili crnim lukom, bokvicom. Stavi se i hladan oblog od leda. Prilikom uboda u jezik ili ždrelo, žaoka se vadi i stavlja led u usta, a može i nakvašena kuhinjska so koja će „izvući“ tečnost i usporiti nastanak otoka. Inače, otok može dovesti do gušenja.
R.D.J.
