Гљива, проузроковач рђе крушке, један део циклуса развића спроводи на крушки, а други на клеки. Целокупан развој патогена траје две године.
Први симптоми болести јављају се у пролеће, почетком маја, на младом лишћу крушке. Формирају се ситне пеге, које временом постају крупније, пречника око 1 цм.
Првобитно, пеге су изразито наранџасте боје, док касније добијају тамнију нијансу.
У оквиру пега са наличја се формирају задебљања, различите нијансе наранџасте боје, а на њима израштаји у виду рошчића.
У условима јаче заразе лишће се суши и превремено опада.
Симптоми се уочавају и на гранама и гранчицама заражених воћака, у виду рак рана, које не могу да зарасту. Оне представљају улазна врата за продор секундарних патогена.
На плодовима се, мада ретко, јављају пеге наранџасте боје. Плодови заостају у развоју и суше се.
На гранама клеке настају задебљања, коja временом некротирају. Формирају се рак ране и биљка се постепено суши.
Основна мера у смањењу инфективног потенцијала патогена јесте уништавање клеке у околини засада крушке (изолациони појас би требало направити на удаљености најмање 500 м од засада. Инфекција се може остварити на раздаљини и до 2 км).
При подизању засада предност дати сортама које испољавају мању осетљивост према рђи крушке.
Хемијске мере заштите спроводе се превентивно, препаратима на бази а.m. bakar (јесењи третман и третман пред почетак вегетације), а у току вегетације добре резултате је показала примена препарата који су регистровани и иначе се користе за сузбијање чађаве краставости и лисне пегавости крушке (а.m. mankozeb, a.m. difenkonazol).
Марија Ивановић
