Dobar izbor vrste, oblika, boje, visine ili gustine žive ograde predstavlja složeni poduhvat za amatere, ali i za prave profesionalce. – Ukras vrta, zaklon od neželjenih pogleda, zaštita od prašine, jakog vetra, buke, jakog sunca
Žive ograde, živi zidovi ili zelene ograde, izdvojeni su kao posebna kategorija hortikulturnog zelenila. Njihova podela na funkcionalne, ekološke ili estetske svakako nije slučajna, a dobar odabir vrste, oblika, boje, visine ili gustine žive ograde predstavlja složeni poduhvat za amatere, ali i za prave profesionalce.
– Lepa i odnegovana živa ograda predstavlja dekorativni element svakog vrta – kaže Jelena Ševar, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, iz rasadnika „Ševar“ u Petrovaradinu – i može odvojiti prostor za uživanje i zakloniti ga od neželjenih pogleda, zaštititi od prašine, jakog vetra, smanjiti buku, napraviti hlad…
Najčešće se formiraju od četinara ili ukrasnog žbunja, a osnovna podela je na LISTOPADNE i ZIMZELENE.
Pravo vreme je u septembru
Bez obzira da li su više ili niže žive ograde, mora se voditi računa o njihovoj rezidbi. Samo redovno orezivanje stvara gustu krošnju, jake grane i formu koja ne dozvoljava poleganje pod težinom snežnog pokrivača. Orezivanje živih ograda osnovni je preduslov za dobijanje gustog i kvalitetnog živog zida. Neredovnim rezanjem postaju retke, providne, nekompaktne i deformisane. Ne mogu da izdrže sneg, vetar i kada se jednom zapuste, prilično ih je teško ponovo dovesti u idealno stanje.
Naravno, postoje i žive ograde od četinarskih vrsta kojima je potrebno jedno orezivanje, i to uglavnom u jesen (najčešće kod visokih formi, tj. visokih zidova). Međutim, od listopadnih žbunova može se napraviti precizna i estetski doterana zelena ograda orezivanjem kad zahladi. Najpogodnije vreme za ovu meru je tokom septembra. Treba voditi računa da se jesenja rezidba ne izvodi kada preti opasnost od mraza.
Prilikom orezivanja treba voditi računa da ograda bude široka oko 60 centimetara, dok visina zavisi od želje odgajivača, vlasnika vrta. U početku, dok su biljke mlade, orezivanje se izvodi ručnim makazama za živu ogradu, a kasnije se mogu koristiti i motorne. Treba voditi računa da se motorne makaze ne primenjuju na širokolisnim živim ogradama poput lovorvišnje, Fotinije, božikovine i sličnih, jer može doći do oštećenja listova.
Prva rezidba u drugoj godini
Prvo orezivanje četinarske žive ograde izvodi se u drugoj godini posle sadnje. One se ne orezuju kao šiblje. Kod njih se ne diraju glavne grane, već bi trebal oskraćivati bočne koje narušavaju lep izgled biljke. Kada glavna grana dostigne željenu visinu, treba joj odseći vrh.
Zimzelene žive ograde (od šiblja) ispunjavaju svoju funkciju tokom cele godine. Najčešće se sade sledeće vrste: lovorvišnja, mahonija, pirokanta, fotinija, šimšir, božikovina…
Najlepše listopadne niske žive ograde visoke do 150 centimetara su: forzicja, spirea, ligustrum, hibiskus, grab, berberis…
Ako u vrtu odgovaraju niže žive ograde, do 1,5 metara, tu su:crveni berberis „atropurpurea nana“, žuta potentila, plavi kariopteris, lavanda, lonicera itd.
Zimzelene žive ograde od četinara koje se kod nas najčešće sade su razni varijeteti tuja, tisa (Taxusbaccata), varijeteti čempresa i pačempresa…
D.Radivojac
