Ovogodišnji nepovoljni klimatski uslovi umnogome su uticali na sve grane poljoprivrede. U biljnoj proizvodnji doveli su do smanjenja količine i kvaliteta roda brojnih kultura, a šta je sa medonosnim biljkama? O tome kakva je pčelinja paša bila ove godine razgovaramo sa Đorđem Mrkićem iz novosadskog Društva pčelara „Jovan Živanović“.
Ova godina se, po rečima sagovornika, u najmanju ruku može nazvati promenljivom.
„Ako gledamo od početka godine, paša uljane repice je na određenim lokacijama bila sasvim dobra, čak možda i natprosečna u odnosu na neke ranije godine, međutim nastavak je bio vrlo loš. Nepovoljni vremenski uslovi, kiša i hladnoća u vreme cvetanja bagrema, doveli su do toga da je praktično izostala bagremova paša, mada većina pčelara je mišljenja da su i mrazevi koji su bili dosta kasni oštetili primarne pupoljke ove biljke. Zbog svega ovoga se dogodilo da na nekim lokacijama gde je cvetao bagrem, čak i u momentima kada je bilo iole povoljnog vremena, nije bilo unosa kojim možemo da se pohvalimo. Bagrem je najviše podbacio, a on je za nas pčelare vrlo bitna paša jer je tržišno najbolje pozicioniran“, rekao je Mrkić za Dobro jutro.
Nakon loše bagremove paše usledio je gotovo bezpašni period u kome bi pčele trebalo da zadrže kondiciju, što se nije desilo.
„Kada su nam bile potrebne, te takozvane, razvojne paše, tihe paše, bilo je vrlo nepovoljno vreme s čestim kišama, pa su tihe paše izostale, što je dovelo do slabljenja društava. Pčelari koji nisu odreagovali na vreme i pomogli svojim društvima prihranom, kako bi im održali kondiciju, imali su stagnaciju društava. Kod dobrog broja njih se desilo da su im društva kondiciono nespremna ušla u naredne paše, lipovu i suncokretovu“, istakao je ovaj pčelar, osvrnuvši se i na fruškogorski med zaštićenog geografskog porekla:
„Što se tiče lipove paše na Fruškoj gori, ovo je bila jedna prosečna godina, ko je imao dobro pripremljena i očuvana pčelinja društva mogao je da ima pristojne prinose. Kada je reč o suncokretovoj paši, ako uzmemo u obzir period od 5, 10 godina koje su iza nas, 2023. je možda bila i nešto bolja u odnosu na prethodne godine. Međutim, sve je zavisilo i od mikrolokacija, jer nije na svim lokacijama bilo tako dobro i izdašno, a zavisilo je u velikoj meri i od spremnosti društava da iskoriste tu pašu. Kada na kraju podvučemo crtu, ovo je sveukupno jedna godina ispod proseka“, ocenjuje Đorđe Mrkić.
Pčelarstvo je, po Mrkiću, možda i najviše bilo pogođeno vremenskim nepogodama za koje ne postoji adekvato rešenje.
„Ako gledamo po granama poljoprivrede, pčelarstvo je gotovo zasigurno grana koja je najosetljivija na vremenske uslove. U zemljoradnji vi možete da utičete, ako je sušno može da se navodnjava, da proizvodnja bude u zaštićenom prostoru odnosno staklenička ili plastenička. Što se tiče stočarstva. smeštajni kapaciteti su takvi da može da se dogreva, da se hladi tj. da se održava temperaturni režim, ali u pčelarstvu mi nemamo takve mogućnosti. Kod nas je sve prepušteno pčelama i njihovoj sposobnosti da regulišu sebi uslove“, rekao je naš sagovornik.
Tanja Prolić
