Osim što imaju veliku hranljivu vrednost i koriste se kao osnovne životne namirnica, pšenica i druga žita imaju i lekovita svojstva. Iz njihovih mladih izdanaka cedi se sok, koji je po molekularnoj građi sličan ljudskoj krvi, pa ga zato i nazivaju „zelena krv“. Cedi ga tek nekoliko ljudi u Srbiji, a supružnici Ivan i Sonja Radović iz Čačka, jedni su od njih. Ivan, diplomirani ekonomista, i Sonja, profesor književnosti, sok iz pšenične trave proizvode već osam godina. U početku je to bilo samo za lične potrebe, ali se vremenom pretvorilo u porodični posao.

Vertikalne farme u kontrolisanim uslovima

Sok od pšenične trave, kako mu je univerzalni naziv, Radovići cede isključivo iz organske spelte koja u Čačak stiže s visova Zlatara, gde su Sonjini koreni. Ovde u netaknutoj prirodi, na preko 1.200 metara nadmorske visine, spelta se, kao i heljda i druga „zaboravljena“ žita, gaji bez upotrebe pesticida.

– Sok može da se cedi iz trave bilo koje žitarice, ali je najbolja spelta, jer sok od nje ne sadrži gluten, pa ga mogu piti i oni koji su alergični na ovu supstancu. Iz mlade trave, koja u kontrolisanim uslovima nikne iz kilograma semena spelte, može da se iscedi 200 mililitara soka. Preporučena dnevna doza je 30 mililitara, osim kod osoba koje su izložene jakim efektima antikancerogenih terapija, i one mogu piti duplu dozu – kaže Ivan Radović.

Radovići gaje pšeničnu travu u takozvanim „vertikalnim farmama“, u potpuno kontrolisanim uslovima.

– Vertikalne farme su farme budućnosti, i u njima se na malom prostoru, u zatvorenom, mogu gajiti sve biljke koje ne rastu puno u visinu. Za pšeničnu travu, temperatura u prostoriji treba konstantno da bude oko 20 stepeni, a zasad da se redovno zaliva – kaže Radović.

Sok od pšenične trave dobija se hladnim ceđenjem zelenih izdanaka, pakuje se u bočice i odmah zamrzava, jer se samo na taj način mogu očuvati svi njegovi lekoviti sastojci. Zaleđen, može da se čuva i do godinu dana, a da pritom ne izgubi ništa od svojstava, i u tome je, kažu, njegova najveća prednost u odnosu na prah koji se dobija mlevenjem od osušene pšenične trave.

– Deset dana nakon klijanja, kada je najbogatija hlorofilom, trava se šiša i hladno cedi, a sok, dobijen na ovaj način, potopuno je prirodan. Iz zamrzivača, u kome se čuva, sok se vadi neposredno pre konzumiranja, i otapa se na sobnoj temperaturi ili u mlakoj vodi. Treba ga piti odmah po otapanju, kako bi se izbegao proces oksidacije, tokom koje sok gubi deo vitamina i enzima, menjajući u isto vreme ukus i boju – savetuju Radovići.

Osim hlorofilom, sok od pšenične trave bogat je i antioksidansima, enzimima i mineralima, a sadrži i beta karoten i vitamine A, B, C, E, F i K. Sok od pšenične trave mogu koristiti i deca starija od dve godine. Najbolje je piti ga na „prazan stomak“, 15 do 30 minuta pre prvog obroka. Može se uzimati i kao suplement u ishrani.

– Nema neželjenih efekata, mada se kod pojedinih osoba, u prvih nekoliko dana korišćenja, mogu javiti mučnina i promene u stolici. U tom slučaju, dok se organizam ne privikne, sok se može piti razblažen flaširanom vodom jer u sebi nema hlora, ili sokom od jabuke. Sok se meša drvenom ili plastičnom kašikom, nikako metalnom – kaže Ivan Radović.

Željko Dulanović