Na Sretenje bi mlade devojke posebno trebale da budu oprezne i da bez preke potrebe ne izlaze iz kuće. Jer veruje se da će im mladoženja biti po izgledu i karakteru sličan muškarcu koga taj dan prvog sretnu. Mladenci su nekada izbegavali i da se venčavaju na ovaj dan, jer se verovalo da će sklopljeni brak biti kratkog veka.
Stariji kažu da u ovom verovanju „nema omaške“. Međutim, mladi na to često gledaju kao na „babske priče“. Slično „razmišlju“ i divlje zverke koje sve ređe poštuju kalendar. Kako se veruje, na Sretenje se medvedi bude iz zimskog sna i izlaze iz jazbine. Ukoliko osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate nazad u brlog, zima će potrajati još šest nedelja. Ako je pak oblačno i medved ne ugleda svoju senku, proleće je blizu.
– Ni zime ni medvedi nisu što su nekada bili. Nema više velikih snegova, a ove zime snega gotovo da nije ni bilo, dok su temperature prave prolećne pa je i sve manje medveda u dubokom snu. Cele zime su bili aktivni u planini, meštani i lovci viđali su njihove tragove u blatu i snegu, ali nisam čuo da su pravili štetu – kaže Desimir Spasojević iz zaseoka Ravni tor u vrletima Murtenice kod Nove Varoši.
Sretenje je nepokretan praznik i crkva ga ubraja među petnaest najvećih. Na taj dan je kako svedoči Sveto pismo, Deva Marija donela u jerusalimski hram tek rođenog Isusa Hrista. Za ovaj praznik vezani su mnogi običaji, a kako se veruje, na Sretenje se susreću zima i leto. Sretenje je inače sredina zime pa se ovaj praznik još naziva i Sredozimci.
Pre Drugo svetskog rata Sretenje je bila slava četnika, kao i abadžija, majstora za izradu odeće od sukna, čiji je zanat nestao pred naletom modernog.
– Daleko od svojih svetilišta, u toku petovekovnog ropstva, kad mu je, uglavnom, sva svetinja bila drvena crkvica, sa priučenim sveštenicima kao čuvarima vere i običaja, srpski narod je zaboravio i samo značenje praznika Sretenja, Ne znajući da je to veliki praznik, naš narod , u kojem je svojevremeno iščililo znanje da je to svetkovina susreta Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom, dao je ovom blagdanu svoje, narodsko, značenje.Čak, po jednom značenju, ovog dana su Sreten i Obreten, nepostojeći sveci koje je neupućeni narod nadomestio i svrstao u ovaj dan, podstaknut njegovim nazivom – zapisao je svojevremeno naš poznati etnolog Mile Nedeljković.
Sretenje međutim, ima posebno mesto u istoriji srpskog naroda. Na taj dan dignut je 1804. u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa Petrovića, dok je 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Ovim ustavom je Srbija prva na Balkanu ukinula feudalizam.
Željko Dulanović
