Proređivanje jabuka jedna je od mera koja najviše plaši voćare, a veoma je važna. Prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, koji je konsultant voćarima širom Evrope, tvrdi da je to i najteži posao u voćnjaku.
- Proređivanje jabuke za mene je špekulativan i tretmanski najteži tretman – kaže Štampar – jer se za kratko vreme treba odlučiti o pet- šest mogućnosti, kako bismo smanjili broj plodova na stablu. Posle zimske rezidbe ostavljamo oko 120-130 cvasti, jer ne želimo više od 120 jabuka na stablu, a u svakoj cvasti imamo barem 6-7 cvetova. Ako sve to ostane, dobićemo jabuke od 35 pa do 55-60 milimetara i sledeće godine imamo prazno stablo.
Kada plodovi dostignu 12 do 14 milimetara, vreme je da se višak plodova odstrani.
- Pametna glava nam vredi više od stotinu ruku, jer ruke nikako ne mogu prorediti voćnjak za isti novac kako to može hemijski da se uradi. Zato se nigde ne radi mehaničko proređivanje, osim u Kini – kaže prof. Štampar. – Tamo rade ručno proređivanje, a ostali se odlučuju za hemijski tretman. On se bazira na blokadi proizvodnje hrane i fotosinteze na tri do četiri dana i onaj koji je prvi, dakle „king flower“, dobije hranu. Ostali podovi ne, i jednostavno abortiraju.
Za hobiste – makaze!
Mehaničko proređivanje plodova može da se obavi kod pojedinačnih stabala ili u manjim voćnjacima korišćenjem malih makaza. Seku se drške plodova oko centralnog ploda, gde u cvasti ima više od 2 zametnuta ploda. Ovakvo proređivanje je sporo, ali je veoma dobro, jer se u kruni ostavi ravnomerno raspoređen i optimalni broj plodova.
U intenzivnim sistemima gajenja na većim površinama, preporučuje se proređivanje hemijskim putem, upotrebom preparata koji imaju svojstvo bioregulatora i nakon njihove primene opadaju periferni plodovi. Proređivanjem plodova omogućava se normalno obrazovanje cvetnih pupoljaka i redovna rodnost jabuke. Proređivanje utiče na povećanje prosečne mase ploda, bolju obojenost, viši sadržaj rastvorljive suve materije i kiselina.
Neke sorte jabuke, poput zlatnog i crvenog delišesa i greni smita, sklone su preobilnom zametanju plodova. Posle precvetavanja, centralni plodovi u cvasti brzo rastu. Drške plodova su zelene i ne otpadaju posle precvetavanja. Periferni plodovi, nastali iz iste cvasti posle precvetavanja, ukoliko su uslovi za oprašivanje i oplođenje bili lošiji, zaostaju u porastu u odnosu na centralne plodove, i njihove drške 5 do 7 dana posle precvetavanja počinju da žute, suše se i otpadaju. Ukoliko 10 dana posle precvetavanja nema promena na lisnim drškama, a plodovi rastu i razvijaju se normalno, treba ih prorediti.
Međutim, ovaj stručnjak savetuje dodatan oprez, jer neki tretmani obavljaju se hemijskim procesom, ali mašinama.
- To apsolutno ne savetujem voćarima u Srbiji, jer imate erviniju. Jedno zaraženo stablo može preneti erviniju na stotine drugih po celom voćnjaku. Važno je znati i da se ovaj tretman obavlja kad se 70 posto cvetova otvori, a to poslednjih godina pada uglavnom početkom aprila, što je rano jer može lako da se desi da naiđe mraz kad smo već proredili cvasti, i tada na jabukama ne ostane ništa. To, na žalost, ima veze s klimatskim promenama – dodaje prof. Štampar.
Paziti na dnevne i noćne temperature
Na efikasnost hemijskog tretmana bitno utiču vremenske prilike, naročito pitanje da li su dnevne i noćne temperature odgovarajuće. Dnevna temperatura za uspešan tretman je od 18 do 22 stepena, pa i do 25.
- Ali, bitnije su noćne temperature. Ako u vreme tretmana padnu ispod 10 stepeni, sredstva koja koristimo nisu delotvorna. Proizvođači najviše greše kad čekaju predugo i na kraju uzmu preslabu koncentraciju, ili krenu prerano pa uzmu nepravilnu koncentraciju. Mnogi uopšte ne prate vreme, nego to rade na sopstveni dobar osećaj, a to je najgora varijanta. Dakle, odrade tretman da bi sebi rekli „obavio sam taj posao“ – kaže prof. dr Franci Štampar.
Ovaj stručnjak savetuje da se sačeka s proređivanjem, ako je početkom aprila i dalje hladno i ništa se ne dešava u voćnjaku.
- Neki put treba sačekati i 14 dana da bismo odraditi taj posao, zato je ovaj tretman najviše špekulativan. Potrebno je mnogo znanja i veštine, i to je tema koja mnogo muči voćare. Oni se uplaše, pa ne urade proređivanje, misleći da će se to samo prorediti. To može da se desi kod nekih sorti poput ajdareda, ali kod golden smita i crvenog delišesa – nikada. Ako izostane proređivanje, dobićemo sitne, nekvalitetne jabuke koje ne mogu da se prodaju – zaključuje kaže prof. Štampar.
B. Nenković
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
