Оснивањем Коњичког клуба “Сокол” за брдско јахање на Облачинском језеру које се налази на живописном пределу између Ниша и Прокупља, Арсен Андрић, из села Драинци, је испунио свој давнашњи сан. Са реализацијом идеје почео је када је у свом селу, на Ђурђевдан, оживео народну светковину, на којој је посетиоцима поред фолклора почео да приказује витешке и свебор игре.
“Коњички дани”
Манифестацију је почетком прошле године надоградио организовањем трке јахања у природи под називом “Коњички дани”. Тада је испланирао да уз помоћ извиђача и планинара трасира олимпијску стазу дужине 120 километара, како би трка у даљинском јахању ушла у међународни ранг такмичења.
Стаза је требало да се протеже од његове коњушнице до манастира Паљеп, отом би ишла планином до Промаје и планинских врхова Стрешар и Вртоп, да би се завршила у селу Преслап.
– У овом спорту власник коња не може да изнајми другог човека да јаше његовог коња. У томе јесте његова драж. Победјују само они који су врло присни са коњем и који са њим могу да свладају све препреке на стази током вишесатног јахања – прича Андрић.
Чланови српског Савеза за даљинско јахање су одобрили реализацију овог пројекта на Облачинском језеру, где ће радити на изградњи коњичке стазе на Малом Јастрепцу, али и пресељењу његове одгајивачнице брдских коња на ову локацију.
Одлуку о пресељењу свог крда на језеро, овај пасионирани узгајивач брдских коња, донео је када је видео какве све могућности оно пружа.
– Ова врста коња је у стара времена српском сељаку била драгоцена приликом обраде имања и зато они живот нису могли да замисле без њега – каже Андрић.
Осим брдског коња наш саговорник је од изумирања сачувао и стару српску расу паса саливана или змајева који су некада били верни чувари српских огњишта. Псе проналазио је у оквиру манастира и са члановима свог удружења за заштиту животиња поклањао другима како би сачувао ову расу.
Текст: Гордана Настић
Фото: Арсен Андрић
