Kada se na narodnim manifestacijama pojavi obučen u narodnu nošnju, sa belim svinjskim opancima na nogama i frulom zadenutom u pojasu Stojana Stevanovića iz sela Klinovac, kod Bujanovca, svi prepoznaju. Naročito kada na na ovom tradicionalnom narodnom isntrumentu, koji sam pravi, zasvira neku od narodnih pesama iz svog kraja ili kolo.
Svoju prvu frulu napravio je pre dvadesetak godina u jednom manastriru u Pirotu i to od komada drveta prastare džanarike koja je rasla u njegovoj porti.
– Ova frula koju i danas čuvam i sa njom nastupam ispala je veoma dobro. Nju sam koristio kao model i za sve ostale frule koje sam dosada napravio – priča Stevanović.
Frule naš sagovornik najčešće pravi od bagremovog drveta koga u njegovom kraju ima gotovo na svakom koraku. Prvi ih i od šljive džanarike, jasena, javora koji spadaju u red tvrdih drveta veoma pogodnih za ovu namenu. Za razliku od njih bagrem je, prema njegovim rečima, mekši i sklon pucanju prilikom oblikovanja, ali on tu manu prevaziđe kada ovo drvo dodatno dobro osuši.
– Procenio sam da najbolji zvuk postignem sa frulama napravljenim od šljivovog drveta. U zavisnosti od tonaliteta koji želim da postignem na njoj određujem širinu i dužinu buduće frule koju oblikujem na strugu – priča Stevanović.
Taj deo posla na izradi frule je, po njegovim rečima, najlakši. Međutim, kada iz nje treba da izvuče ton onda se nađe na pravim mukama jer nikako ne sme da pogreši. Gotovu frulu ostavi da odstoji u lanenom ili maslinovom ulju kako bi je učinio dugotrajnom. Frule povremeno premazuje uljem kako bi ih sačuvao za neka buduća vremena u što boljem stanju. Neke je poklonio, dok je druge prodao u zemlji i Švajcarskoj.
– Jedna od mojih frula je otišla u ruke jedne od monahinja Manastira “Sveti Pantelejmon”, koja je inače veoma talentovana za sviranje na ovom instrumentu. Pokazao sam joj osnove kako se to radi i ona je to vrlo brzo savladala – kazuje Stevanović.
Stevanović je apsolutni sluhista i sam je naučio da svira ovaj instrument. Kaže da su na nekim nastupima u Beogradu pristuni etnomuzikolozi tražili da im otpeva stare vranjske pesme koje je izvodio i da je on to korektno odradio.
Tekst i foto: Gordana Nastić
