Snežni pokrivač, koji je ovih dana pao u Pčinjskom okrugu, dobro će doći pšenici i ostalim strnim kulturama kao toplotni izolator koji će ih zaštititi od niskih temperatura i golomrazice. U ovom okrugu pšenica je na 80 posto površina zasejana u optimalnom roku i sada se nalazi u fazi razvijena dva i više listova, dok su usevi ječma u fazi početka bokorenja. Pšenica i ostala strna žita su u dobrom stanju, imaju dovoljno vlage i ove niske temperature neće ostaviti nikakve posledice na njihov dalji rast i razvoj, već nasuprot tome veoma će im pogodovati.
– Usevi zasejani u drugoj polovini novembra su u fazi jednog do dva lista i oni neće pretrpeti veće štete. To, međutim, ne važi za površine gde je zemljište prilično vlažno i gde se nisu primenjena N:P:K đubriva, pa iz tog razloga ne bi valjalo da se temperature spuste do minus 10 ispod nule kako se zemljište ne bi ledilo – ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS.
U Pčinjskom okrugu, što se tiče agrotehničkih mera, mineralno đubrivo nije bačeno u preporučenim količinama već samo polovina potrebnih, štedelo se čak i na semenskoj robi, ali znatno manje.
Šta će se dešavati sa biljkama u narednom periodu (januar – februar) zavisiće prvenstveno od debljine snežnog pokrivača, kao i od dnevnih i noćnih temperatura. Sve do minus 7 Celzijusovih stepeni ispod nule nije pretnja za neka značajnija oštećenja strnih žita. Samo kod useva koji imaju jedan do dva lista, može biti problema ako se temperature spuste na minus 10, a ne bude snežnog pokrivača koji bi ih zaštitio od izmrzavanja.
– Prihrana pšenice na osnovu stanja useva, primenjenih agrotehničkih mera kao i vremenkih uslova treba da počne da se obavlja u zadnjoj dekadi februara ili početkom marta to jest sa početkom vegetacije – poručuje Lazović Đoković.
Ona savetuje da je veoma bitno da kada se sneg otopi i vremenski uslovi dozvole poljoprivredni proizvođači obiđu svoje njive i vide u kakvom su stanju njihovi usevi. Ukoliko primete da je usev bled ili žut, trebalo bi veoma brzo da primene mineralna đubriva, jer je to verovatno posledica nedostatka dovoljno hranljivih materija, tako da je pšenica žuta odnosno bleda, što se često može videti na njivama gde se slabo koriste organska đubriva – stajnjak. Pre đubrenja proizvođači treba da urade analizu zemljišta, kako bi se tačno odredila količina azota u zemljištu – analiza N min metodom.
– Na taj način će se dobiti tačna količina azota koja je potrebna, oblik azota kojim će se obaviti prihrana, kao i to da li dati celokupnu količinu ili podeliti na dva puta u fazi bokorenja i vlatanja – kaže Lazović Đoković.
Zemljišta u Pčinjskom okrugu su uglavnom slabo kisela, zbog čega se preporučuje upotreba KAN-a, jer on neće dovoditi do daljih zakišeljavanja parcela, a samim tim i degradacije zemljišta. Optimalna količina je od 200 do 250 kilograma po hektaru.
Ako su usevi manje razvijeni ili gde su kisela zemljišta treba prihranu obaviti isključivo brže delujućim azotnim đubrivom tj. KAN-om. Količina čistog azota u prvoj prihrani kreće se najčešće od 30 do 50 kg čistoga N-a /ha. U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u zemljištu. Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu podložan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali, mora biti usklađeno sa uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama. Iz navedenih razloga, ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha, potrebno je prihranu uraditi u dva navrata.
Tekst i foto: Gordana Nastić
