ZAŠTO JEDEMO UVOZNI PASULJ
Pasulj je vrlo značajan proizvod u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi mnogih država, kao i u međunarodnoj trgovini. Reč je o izuzetno cenjenoj tradicionalnoj i savremenoj namirnici, o visokoenergetskoj koncentrovanoj hrani sa izbalansiranim svim vrstama hraniva u zrnu. Istovremeno je izvor belančevina i prirodni lek bez loših dejstava.
Smatra se za nacionalno jelo žitelja Balkana, a u Srbiji je neprikosnoveno. Na žalost, na površini od nešto preko 8.500 hektara, postižemo prosečan prinos od samo oko jednu tonu, što nije dovoljno za domaće potrebe od oko pet kilograma pasulja po stanovniku godišnje. Razlog tome je često korišćenje sopstvenog semena na malim površinama, uz neadekvatnu agrotehniku i proizvodnju u suvom ratarenju.
Pogubna štednja na semenu i navodnjavanju
Od nekadašnjeg ozbiljnog izvoznika postali smo uvoznici gotovo 60 odsto sopstvenih potreba. U 2023. godini morali smo uvozni pasulj da platimo oko 18 miliona evra, pa nije slučajnost što je na pijacama u gradovima dostigao izuzetno visoke cene od 450 do 500 dinara za kilogram. Epilog je to decenijskog negativnog uticaja uvozničkog lobija, nedovoljnih podsticaja države, ali i neorganizovanosti povrtara i čestih grešaka u agrotehnici kojima se, zbog suše, smanjuju prinosi i zarada proizvođača.
U našoj državi postoji odgovarajući sortiment za veće prinose, ali se često ne kupuje takvo kvalitetno seme. U velikom procentu se koristi nesortno seme, domaće populacije, ali i strano koje nije na državnoj sortnoj listi. Prosečni prinosi su niski i kolebljivi. Gaji se u najtoplijem delu godine, što mu ne prija. Pri dugotrajnoj temperaturi iznad 30 stepeni javlja se sterilnost polena što onemogućava oplodnju.
Najčešće se gaji van sistema za navodnjavanje, pa suša izaziva stres u uslovima nedostatka padavina. Biljke su tada osetljivije na viruse pasulja. Jedan od glavnih problema su greške u agrotehnici, od izbora neodgovarajuće parcele, setve nekvalitetnog semena u nepovoljnom rasporedu na mestu uzgoja, pa sve do neusklađenih mera nege i zaštite od najčešćih bolesti i štetočina.
Radi podizanja proizvodnje pasulja na viši nivo neophodno je prilagoditi je savremenim agrotehničkim uslovima. Dobra sorta je ona koja je rodna i daje stabilno visoke prinose iz godine u godinu, odnosno da može da se prilagodi promenljivim vremenskim uslovima i manjim greškama u agrotehnici. Bitno je da ima visoku efikasnost produkcije (žetveni indeks, efikasnost fotosinteze, korišćenja hraniva i drugo) u skaldu sa evidentnim klimatskim pomenama, ekološkim pristupima proizvodnji ili održivosti poljoprivrede.
Jedan od uslova je i tolerantnost prema patogenima. Bitan je i ukus potrošača u odnosu na pojedine sorte pasulja. Instituti u Novom Sadu i Smederevskoj Palanci nude svoje najuspešnije selekcije, koje su za svaku preporuku, ali mnoga porodična gazdinastva još čuvaju svoje populacije pasulja i koriste ih u sopstvenoj merkantilnoj proizvodnji. Ponekad se radi o domaćem ili stranom semenu koje je jednom kupljeno kao semenska roba, a onda održavano tokom više godina, što sa sobom nosi niz nesigurnosti i moguće trajnije štete.
Piše: Branko Krstin
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
