Zasejani kukuruz u Pčinjskom okrugu se u zavisnosti od vremena setve nalazi u fazi od dva do šest formiranih listova. Obilaskom polja utvrđeno je da je kukuruz odlično klijao, ima ujednačeno nicanje, dok je na većini parcela slabo do sredine zakorovljen i dosta bled. Sada ratarima, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, predstoje mere zaštite od korova, međuredna obrada i prihrana.
Širokolisni korovi problematični
Ona ističe da se u prvim fazama razvoja kukuruza dva do tri lista, paralelno sa porastom useva, kao problematični korovi mogu pojaviti palamida, ambrozija, gorušica, tatula i drugi širokolisni korovi. Kako ovi korovi mogu brže da napreduju od kukuruza, i da njihovo suzbijanje kada prerastu optimalnu fazu za tretman može biti otežano, potrebno je izvesti tretman herbicidima u optimalnom periodu.
Preporuka je da se primene herbicidi koji deluju na većinu najproblematičnijih širokolisnih i uskolisnih korova u kukuruzu – poručuje Lazović Đoković.
Alternativna rešenja herbicidima je međuredna kultivacija dokle god postoji mogućnost ulaska mašina u polje, a da se pritom ne ošteti biljka. Uz nju se može obaviti i prihrana. Kukuruz je okopavina zbog čega mu korovi mogu i te kako naštetiti. Kritičan period zakorovljenosti se kreće od razvijena dva, četiri lista pa do deset, dvanaest listova. U tom ga razdoblju korovi lako nadvladavaju. Nakon razvijenih deset do dvanaest listova kukuruz zatvara redove, zasenjuje redove i korovi koji niknu u tom razdoblju ne nanose mu veliku štetu.
Može se obaviti i treća kultivacija
Prvo međuredno kultiviranje u fazi tri do četiri formirana lista kukuruza se, zbog još uvek slabo razvijenog korena, obavlja na dubini šest do osam centimetara. Druga se kultivacija obavlja kada biljka ima sedam do devet listova i bolje razvijen korenov sistem. A da ne bi došlo do njegovog oštećenja, dubina obrade treba da bude nešto plića, četiri do šest centimetara.
Može se obaviti i treća kultivacija, ako za tim ima potreba i ako dozvoljavaju vremenski uslovi. U tom slučaju posebno treba paziti na dubinu obrade, koja zavisi od razvijenosti biljke, kako njenog korena, tako i nadzemnog dela, kako ne bi došlo do oštećenja.
Kada je reč o azotnim đubrivima, uvek je mnogo bolje rasporediti ih na više obroka budući da se ovaj element brzo gubi u zemljištu – podseća Lazović Đoković.
Dodaje da prihranu ne bi trebalo obavljati rasipačima “odoka” jer tada đubrivo pada na biljku, može je oštetiti, posebno ako uđe u njeno srce pa nakon toga padne kiša. Takođe, tada se rasipa na mesto gde nije potrebno, umesto uz samu biljku gde će se najbolje iskoristiti. Standard je da se prihranom biljci da sve što nije predsetveno u prvoj prihrani, bilo u obliku KAN- a ako se ide površinski ili kombinacijom KAN/Urea/UAN ako se inkorporira u zemlju, da ne dođe do isparljivosti. Bolje je izbeći da granule padaju unutar stable kukuruza, da ne “progori” konus rasta.
Druga prihrana najčešće se obavlja folijarno, sa najviše do četiri odsto rastvora uree, u zadnjem mogućem prohodu dodavati i mikro-elemente kao što su cink, selen, bakar.
Tekst i foto: Gordana Nastić
