SODA BIKARBONA I KALIJUMOV SAPUN U ZAŠTITI BILJA
Od kako je porasla svest da su pesticidi, hemijski preparati koji se koriste za zaštitu biljaka, posebno kada se primenjuju nepravilno, štetni za čoveka i njegovo zdravlje, proizvođači su okrenuli drugi list. Biljke su počeli da gaje po principima organske poljoprivrede, bez korišćenja mineralnih đubriva i hemijskih preparata. Kako?
U organskoj proizvodnji se plodnost zemljišta podiže stajnjakom i drugim organskim đubrivima, a biljke se od bolesti i štetočina štite organskim preparatima, bilo da se pripremaju od drugih biljaka za koje je utvrđeno da imaju neka fungicidna ili insekticidna svojstva ili od nekih drugih preparata, odavno poznatih u kuhinji ili domaćinstvu kao korisni i bezopasni za ljude i prirodu. Među ovim sredstvima za zaštitu useva najpopularniji su soda bikarbona i kalijumov sapun.
Po receptima dr Branke Lazić
O zaštiti biljaka iz organske proizvodnje razgovarali smo sa Sanjom Kuzmanović sa Čeneja, sela nedaleko od Novog Sada, koja povrće i voće proizvodi po principima organske poljoprivrede. Glavni „krivac“ za Sanjino usmerenje je dr Branka Lazić, profesorica povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sada u penziji. Svo povrće i voće iz svoje organske bašte Sanja štiti po receptima profesorice Lazić.
Sanjini organska bašta i voćnjak prostiru se na tri i po hektara, a tu se međusobno dopunjuju i slažu čak 30 biljnih vrsta, neke u plastenicima, a neke na otvorenom polju. Sve ih ugrožavaju različiti, ali i isti paraziti, prouzrokovači bolesti i štetni insekti i sve ih valja odbraniti.
– Za moje biljke soda bikarbona je spas i od bolesti, ali i od štetočina – kaže nam Sanja.- Pošto krastavce gajimo uglavnom u plastenicima, proizvodnja bi bila neodrživa bez zaštite sodom bikarbonom. To važi i za zelenu salatu, blitvu, papriku i paradajz. Korisna je i za zaštitu ostalog povrća i voća koje se gaji na otvorenom.
Pojasnimo – soda bikarbona je uobičajeni naziv za natrijum bikarbonat, supstancu koja je nastala pre 4 miliona godina kada su slana jezera širom sveta isparavala i formirala naslage trone. Trona je ruda iz koje se dobija soda pepeo, odnosno prirodni mineral natrijum karbonat. Soda pepeo se zatim prerađuje u sodu bikarbonu. Njeno delovanje zasniva se na povećanju pH vrednosti listova gde stvara alkalnu sredinu u kojoj spore gljiva ne mogu da klijaju. Tako sprečava širnje zaraze. Posebno je efikasna u borbi protiv pepelnice i plamenjače, a naučno je dokazano da sputava razvoj truleži plodova koju izaziva gljiva Monilia fructigena. Soda je blago alkalna i ne šteti biljkama, i životnoj sredini, i nema nikakve otrovne ostatke, nema karence i zbog toga se može koristiti od početka do kraja vegetacije izuzimajući samo vreme cvetanja. O tome naša sagovornica kaže:
– Zanimljivo je da posle prskanja soda ostavlja slan trag na biljkama. Ako se već sutradan plodovi beru ili listovi seku, treba ih malo isprati u čistoj vodi. Kod povrća koje se gaji na otvorenom, to urade prva kiša ili zalivanje.
Poznato je da lisne vaši, sišući sok iz biljaka, luče mednu rosu, slatku lepljivu tečnost koja je odlična hrana mravima. Sanja ističe da, posle prskanja povrća rastvorom sode, ako vidi da na njemu ima mrava, oko biljaka pospe suvi prah sode i tako i njih odstrani. Dodaje da za potrošače nije prijatno kada s plodovima „dobiju“ i po nekog mrava.
Pesticid, a iz farbare
Kalijumov sapun, poznat i kao meki ili marsejski sapun, redovno se upotrebljava i na gazdinstvu Kuzmanovića.
– Ovaj prirodni pesticid se kupuje u farbari, a ne u poljoprivrednoj apoteci – priča nam Sanja. – To je proizvod u obliku gela, prilično mastan i rastvor se pravi tako što se prvo u malo tople vode rastvori jedna šaka sapuna tako da bude homogena gušća čorba koja se ulije u 5 litara vode i prska. To je otprilike jednopostotni do dvopostotni rastvor.
Prednost ovog sapuna je u tome što je jeftin, sigurniji od najsigurnijih pesticida, na biljkama ne ostavlja tragove, ne oštećuje ih, osim po neke jako osetljive, prirodan je proizvod, skoro netoksični za životinje, ptice i mnoge korisne insekte. Sitni insekti, i oni s nežnom kutikulom (omotačem), kao što su lisne vaši, pauci, moljci, grinje, tripsi… vrlo su osetljivi na sapune. Na tom spisku su i buvači koji za kratko vreme mogu da unište usev bilo koje kupusnjače. Osim toga, ovaj sapun s listova temeljno uklanja mednu rosu koju ostavljaju lisne vaši i koprenu od neparazitne gljive čađavice, koja se razvija na njoj i začepljava stomine otvore.
Naša sagovornica ukazuje da su neke biljke osetljive na kalijumov sapun pa, kada je započela proizvodnju po principima organske poljoprivrede, prvo je morala da testira svaku biljnu vrstu tako što je prskala samo po neki list. Ako sutradan nije bilo reakcije, sapun se „uvodio u program zaštite“. A, iz dostupne literature je pročitala da su na njega osetljive neke sorte paradajza, salate pa njih nije ni testirala. Iako je praktično neškodljiv za okolinu i biljke, s koncentracijom ne treba preterivati, jer ih jača doza ipak može oštetiti.
– Prilikom primene kalijumovog sapuna valja poštovati neka pravila – upozorava Sanja Kuzmanović. – Ne sme se koristiti pri punoj sunčevoj svetlosti ili temperaturi višoj od 32 stepena. Visoka temperatura i visoka vlaga u vazduhu mogu kod biljaka povećati stres. Najbolje je prskati rano u jutro ili kasno posle podne, pred veče. Važno je prskati po listovima, po licu ali i ispod lista kao i po stabljici i stablu. Prskanje bi trebalo ponavljati svakih 4 do 7 dana, sve dok opasnost ne prestane, ali izostaviti u vreme cvetanja.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
