U Srbiji ne postoje stare autohtone sorte trešnje pogodne za proizvodnju rakije. Kod nas su zastupljene gotovo isključivo sorte za potrošnju u svežem stanju: Burlat, Karmen, Sanberst, Germersdorfska, Kordija, Lapins, Regina, Samit i dr. Većinom imaju krupnije i čvršće plodove u poređenju sa opisanim autohtonim sortama trešanja za rakiju, što nije presudno za preradu u destilerijama. Karakteristike plodova koje su od značaja za proizvodnju rakije, kao što su visok sadržaj fermentabilnih šećera i izražena, fina aroma, manje su, međutim, povoljne kod stonih sorata trešnje. I pored toga poslednjih godina se pojedine stone sorte trešnje koje se gaje u Srbiji prerađuju u rakiju. To je najčešće slučaj kada cena na tržištu sveže trešnje nije zadovoljavajuća, ili kada zbog nepovoljnih klimatskih uslova dođe do oštećenja plodova. Mora se naglasiti da u obzir dolaze isključivo plodovi sa oštećenjima koja ne uslovljavaju dobijanje rakija sa manama na mirisu i ukusu. Veoma je važno da se takvi plodovi prerade što pre kako na njima ne bi došlo do razvoja nepoželjnih mikroorganizama koji bi negativno uticali na proces alkoholnog vrenja i potonji kvalitet rakije.
Tekst i foto: Dr Branko Popović,
viši naučni saradnik Instituta
za voćarstvo u Čačku
