Za vejanje pasulja koji se gaji na velikim površinama danas postoje priručne sprave, koje imaju deo sličan ventilatoru i on odvaja zrno od osušene mahune. To umnogome olakšava posao kako bi se dobilo čisto zrno, spremno za tržište. Međutim, nekada se vejalo ručno. Prvo se počupani pasulj sušio na rogodžama ili se rasprostirao na podlozi. Potom se mlatio motkom ili su bosonoga deca gazila mahune, kako bi se oslobodila zrna. A onda se, uz pomoć sita i rešeta, vejao.
Za taj posao bio je potreban naročito vetrovit dan. Sito se dizalo visoko iznad glave u pravcu vetra, kako bi se nečistoća odvojila od pasulja. Ali ni to nije bilo dovoljno, jer su zrna posle toga morala dodatno i ručno da se prebiraju.
Zlatko
Sorta zlatko sazreva za 80 dana i raste oko 45 centimetara. Zrno je valjkastog oblika zlatno – žute boje. Palanački zlatno – žuti pasulj rađa zrna bubrežastog oblika i potrebno je 83 dana od nicanja da dostigne punu zrelost. Reč je o visokorodnoj sorti koja mahune formira tek na polovini stabla koje raste u visinu od 55 do 60 centimetara.
Belko
Belko je srednje rana, niska sorta, pogodna za mehaničku berbu. Ima sitnija, bela, elipsasta zrna i otporan je na vrućine u vreme cvetanja. Maksa je srednje kasna, niska sorta, zrna bele boje, koja mogu da se beru i mašinski u dve faze, a sorta biser ima rastresiti žbun, dozreva za 75 dana, daje prinos od tri do četiri tone po hektaru belog ovalnog zrna.
Panonski tetovac i gradištanac
Panonski tetovac i gradištanac rastu do 50 centimetara visine, daju bubrežasto bela zrna, s tim da je prvi ranostasan, a drugi srednjestasan. Daju približno isti prinos od 3 do 4 tone po jednom hektaru.
Tekst i foto: Biljana Nenković
