Poslednjih godina proizvodnja borovnice postaje sve popularnija. Stručnjaci često ističu da je jedna od perspektivnijih jagodastih voćnih vrsta. Po biološkoj vrednosti njeni plodovi se svrstavaju u najvrednije životne namirnice, zbog čega je sve traženije delikatesno voće.
U našim uslovima borovnica se bere do sredine septembra. Vreme sazrevanja zavisi od genetskih osobina sorte, stanja zasada, klimatskih uslova, nadmorske visine, ekspozicije terena, primenjene agrotehnike… Borovnica rađa u grozdovima i nema ujednačeno vreme sazrevanja. Većina sorti se bere u više navrata, svakih 7 – 10 dana, ili češće, ukoliko su temperature visoke. Što se sezona više primiče kraju, interval između berbi postaje duži, s tim da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja berbe ređe.
Plodovi su najboljeg kvaliteta ako se beru ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. U svakom navratu se biraju samo zreli plodovi koji su uglavnom plave boje, dok su crvenkasti – poluzreli i kiseli.
Za korišćenje u svežem stanju borovnica se uglavnom bere ručno. Da bi se sačuvao pepeljak izbegava se prepakivanje plodova. Takođe, sa grozda bobice treba pažljivo skidati i najbolje je stavljati ih direktno u male plastične ili kartonske posude u kojima se transportuju do tržišta.
NEGA I POSLE BERBE
Da bi zasad borovnice i u narednoj godini dao obilan i kvalitetan rod potrebno je nastaviti negu i posle završetka berbe.
Krajem leta, zasadi borovnice tretiraju se rastvorom monokalijum–fosfata.Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da posle kišovitog leta, obilnog navodnjavanja, ili preterane ishrane azotom, stvoreni rodni pupoljci ne pređu u vegetativne elemente. Takođe, posle završene berbe je neophodno sprovesti detaljnu zaštitu od prouzrokovača bolesti, insekata i grinja.
Ne treba zanemariti značaj jesenjeg plavog prskanja. To se radi u vreme kada srednje dnevne temperature još uvek ne padnu ispod 15 stepeni. Da bi se na vreme odbacila lisna masa, korisno je primeniti kalijum-nitrat sa dodatkom cinka. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko jedan odsto (5-8 kilograma po hektaru na 500 do 600 litara vode). Posle sedam do deset dana izvodi se drugo tretiranje koncentracijom rastvora oko dva odsto (10 kilograma po hektaru u 400 do 500 litara vode).
S. Malinović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
