DIMITRIJE SENIČIĆ NASTAVIO TRADICIJU
Srbija je odvajkada imala dobre pintere, majstore koji su izrađivali i opravljali burad i bačve, a njihove su usluge posebno cenili vinogradari i vinari. Danas se stari zanati, na žalost, polako ali sigurno gube, ali i dalje ima mladih ljudi koji ne dozvoljavaju da stare veštine u potpunosti zamru. Jedan od takvih je i Dimitrije Seničić iz sela Pečenog kod Kraljeva koji je nastavio porodičnu tradiciju bačvarskog zanata i odlučio da se posle završene srednje škole vrati u rodno selo i tamo živi i radi. Ljubav prema starom zanatu iz detinjstva kod Dimtrija nije prestala.
– Od malena sam gledao kako deda pravi buriće i bilo mi je to jako zanimljivo. Nakon nekog vremena sam počeo da učim od njega zanat i posle sam i sam krenuo da pravim burad – kaže Dimitrije na početku razgovora za “Dobro jutro”.
Najbitnije je savijanje duga
Poslednjih godina svedoci smo da se sve više mladih ljudi odlučuje da ostane na selu ili da se posle školovanja u gradovima vrate na ognjište sa kojeg su potekli. Dimitrije se, kako ističe, nikada nije pokajao zbog takve odluke.
– Nisam nijednog trenutka imao nikakvu dilemu, jer sam oduvek želeo da živim u mestu u kome sam odrastao i gde sam proveo detinjstvo. Moje selo Pečenog nosim u srcu, jer su svi moji potekli odatle i čovek je potpun tek onda kada zna svoje korene, voli ih i poštuje. Srpska sela ne smeju da opuste i na nama mladima je da im damo novi život i novu energiju – kaže Dimtrije.
Kada je reč o samoj izradi buradi naš sagovornik kaže da koristi samo hrast kitnjak:
– To se drvo pokazalo kao najbolje, a potrebno je otprilike tri do četiri dana da se izradi jedno bure. To je otprilike neki prosek što se tiče vremena izrade.
Otkriva nam i šta je najvažnije pri izradi bureta:
– Najbitniji je proces savijanja duga na vatri. Naravno, ima tu još detalja i stvari koje svaki bačvar mora da savlada da bi finalni proizvod bio onakav kakav se želi da bude.
Mladi bačvar sa osmehom nam poverava da najveće bure tek treba da napravi. Rekord, za sada, drži bure od 500 litara.
Poziv vršnjacima da se vrate na selo
– Uvek sa ponosom ističem da sam sve oko ovog posla naučio od mog deda Žike. Deda je učio zanat od njegovog oca, a mog pradede Milića koji je bio školovani majstor. Najveće bure koje je napravio je bilo od 1.500 litara. Od malena mi je deda pokazivao ceo proces pravljenja bureta, od spremanja duga, njihovog slaganja, preko savijanja na vatri, do završnog procesa šmirglanja bureta. Deda Žika mi je rekao da je najvažnija volja, upornost i želja za ovim zanatom i to su načela kojih se i dalje držim i tako će biti sve dok se budem bavio bačvarskim zanatom. Najkvalitetnije bure se dobije strpljenjem i preciznošću – otkriva nam Dimitrije male tajne bačvarskog zanata.
Priznaje da se mnoge mušterije iznenade u prvi mah, jer ne očekuju tako mladog majstora:
– Često se desi da mušterije, kad dođu da naruče bure, iznenade se mojom mladošću i obično pitaju kako sam odlučio da se bavim ovim poslom. Kasnije im bude drago što je neko tako mlad odlučio da ostane i da radi na selu a ja se naravno trudim da kvalitetnim proizvodom opravdam njihovo poverenje.
Mladi majstor iz sela Pečenog ima i poruku za sve svoje vršnjake rođene na selu: – Planiram da ostanem ovde, da osnujem porodicu i da ovaj zanat prenesem na potomke. To je nešto što je moja misija i što ću ostvariti. Poručio bih i svim mladim ljudima koji su otišli u grad da treba da se vrate u selo, jer dobro kaže ona stara izreka da nema raja bez rodnoga kraja.
Piše: Srećko Milovanović
