POVRĆE KRATKE VEGETACIJE
Rotkvice su povrće kratke vegetacije i dugog dana. Mogu da se seju sukcesivno nekoliko puta godišnje, u plastenicima ili na otvorenom polju. Ovo je biljka umereno toplog i vlažnog klimata i ne voli sušu. Zato je kraj leta i početak jeseni jedan od perioda kada može da se uspešno pokrene novi ciklus proizvodnje.
I za ovu proizvodnju bitan je plodored, pa se rotkvice mogu gajiti na istom mestu tek posle tri godine. Ne preporučuje se setva posle kupusa, rena, repe ili potočarke, ali može posle krastavaca, paradajza ili krompira.
U vlažne brazde bez stajnjaka
Setvu treba obaviti u danu bez vetra i oblaka, u vlažne brazde koje nisu natopljenje vodom i nisu đubrenje stajskim đubrivom. Najčešće se u zemlju na jednom mestu ostavlja po nekoliko semenki, kako bi posle klijanja ostala najjača sadnica. Tokom vegetacije potrebno je proređivanje. Drugi ciklus jesenje setve rotkvica je krajem septembra i početkom oktobra.
Za uspešan rod potrebno je obezbediti plodno i vlažno zemljište, a setva krajem avgusta obezbediće za oko mesec dana plodove, koji su uvek traženi na pijačnim tezgama. Međuredni razmak kod rotkvica je oko 15 cm, u redu oko 5 centimetara. Seme se stavlja plitko u zemlju, na oko centimetar dubine. Za najviše pet dana seme će, u odgovarajućim uslovima, već proklijati.
– Ova biljna kultura je pogodna za gajenje, jer se male površine mogu obrađivati i frezom. Vegetacija joj je veoma kratka i od setve do prvih plodova ne prođe mnogo vremena. Važno je da ima dovoljno vode, kako bi korenčići bili sočni. Ne valja da se smenjuju periodi vlage i suše, jer će tada plod pucati, ali ih treba navodnjavati sa manjom zalivnom normom – savetuje agronom Valentina Kovačević.
Stabilne i cena, i potražnja
Sa jednog kvadratnog metra može da se dobije prinos od oko 3 kilograma rotkvica, a u plastenicima rod je nešto veći. Najčešće se prodaju u vezicama od pet komada i imaju stabilnu cenu. Iako su tražene u malim količinama, jer su uglavnom dodatak salatama, potražnja je kontinuirana i stabilna.
– Prednost setve u kasno leto je što može da se seje na otvorenom, jer je toplije vreme, a u tom periodu su i ekstremne vrućine na izmaku. Ukoliko je ipak velika vrućina, na manjim površinama može da se pravi privremena zaštita. Mana im je što posle berbe kratko traju i brzo uvenu. Ostaju sveže svega dva, najviše tri dana posle vađenja iz zemlje, te nema svrhe praviti zalihe u skladištima. O tome treba voditi računa prilikom planiranja setve, ukoliko je rotkvica namenjena za prodaju – dodaje Kovačević.
Uoči setve treba odabrati sortu. One se svrstavaju u rano zrele, srednje zrele i kasno zrele sorte. Rano sazrevaju Zlata, Saksa i Karmen. Srednji rok sazrevanja imaju Alba i Rubin, a kasni Ledenica.
Ledenica
Ova sorta daje najveće plodove među rotkvicama, duga je oko 20 centimetara, a teška 50 grama. Ledenica nema gorčinu, sočna je i hrskava. Mana joj je slabiji prinos i ima duži rok sazrevanja, oko 40 dana. Otporna je na bolesti i niske temperature, pa je pogodna za zimsku setvu.
Rubin
Rotkvica spolja ima intenzivnu boju maline, teška je oko 30 grama i prečnika oko 4 centimentra. Ova sorta okruglog i blago izduženog ploda, spremna je za branje već posle 28 dana od setve.
Saksa
Daje rotkvice težine oko 10 grama. Boja ploda iznutra je nežno roze boje i ima blag ukus sa malo gorčine.
Karmen
Ova sorta rađa rotkvice od oko 30 grama, svetlo crvene kore, a unutrašnjost je bela, hrskava i pomalo ljuta. Poznata je po tome što je otporna na mnoge bolesti.
Alba
Ima ovalan oblik i belu boju ploda, težine oko 35 grama. Prijatnog je ukusa i sazreva za 35 dana.
Zlata
Sorta rotkvica koja daje plodove žute boje. Plod je iznutra hrskav i beo. Dobro podnosi vrućinu i sušu, a transportabilna je na udaljene destinacije.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
