VREME JE DA POSADITE BELE JAGODE
Bele ili ananas jagode se gaje u Srbiji tek nešto manje od jedne decenije, mnogima su nepoznate, a u svetu su veoma cenjene i skupe. U našim tržnicama ih još nema, gaje ih samo hobisti i mali voćari za sopstvene potrebe, ali živići se mogu pronaći u nekim rasadnicima. Zanimljive su prvenstveno zbog svog neobičnog ukusa i izgleda, a, kao i svako drugo voće, zbog zdravstvenih benefita koje pružaju ljudima.
Ananas jagode su uglavnom nešto sitnije od crvenih, domaćih ili odomaćenih, bele su i „ukrašene“ crvenim tačkicama, odnosno semenkama. Ako se ne oberu na vreme i prezreju, dobiju rozikastu nijansu. Imaju miris šumskih jagoda, a ukus ananasa. Od svoje postojbine Južne Amerike prevalile su dug put preko Holandije do naših voćara.
Zaštita od mraza i jakog sunca
Naši potrošači strahuju od genetski modifikovanih biljnih vrsta, posebno onih koje nam doputuju iz Amerike, i zbog toga napominjemo da bele ili kako ih češće zovu ananas jagode (Pineberry), nisu genetski modifikovane. Pretpostavlja se da su nastale u VIII veku spontanim ukrštanjem čileanske jagode (Fragaria chiloensis) i virdžinijske jagode (Fragaria virginiana). Desilo se da su skoro nestale, ali su ih pronašli holandski poljoprivrednici i upornim radom sačuvali ih od nestanka, a dugogodišnjom selekcijom stvorili sortu koja ima određenu komercijalnu vrednost. U engleskom jeziku se nazivaju “pineberry”, što je kombinacija reči “pineapple” (ananas) i “strawberry” (jagoda).
Glavna osobina koja ove jagode stavlja iznad crvenih je je u proteinu Fraa1, na koji su neki ljudi alergični, a u belim jagodama ga uopšte nema.
Lako se gaje, ne zahtevaju poseban tretman, ali im je potrebna zaštita od prevelike toplote i svetlosti. Plodovi se beru tokom maja, juna i jula, otprilike tri meseca godišnje. Mogu se gajiti u bašti, stakleniku ili saksijama, a razmnožavaju se deljenjem starog bokora ili ožiljenim živićima. Ne preporučuje se da se gaje uz crvene jagode da ne bi došlo do ukrštanja, a time i gubitka bele boje i arome plodova i crvene boje semenki. Ovo „sakrivanje“ od svetlosti smanjuje i nivo antocijana, prirodne hemikalije u voću i povrću koja mu daje boju.
Kada budete birali mesto na kom ćete zasaditi bele jagode, vodite računa da leja bude ušuškana, da bokori budu zaštićeni od mraza, a da ih sunce „ne prži“, da su sunčevim zracima izložene najviše 6 časova tokom dana. U suprotnom će se u njima stvarati antocijan i pocrveneće.
Iako nisu veliki probirači kada je u pitanju zemljište, biraju se zasenjeniji delovi bašte koji mogu redovno da se zalivaju. Prihrana u toku vegetacije nije neophodna, čak je nepotrebna.
Lekoviti i plodovi i listovi
Osim što nemaju nikakvo alergogeno dejstvo, zbog manjka proteina Fraa1, bele jagode imaju i veliki broj drugih pogodnosti za ljudski organizam. One su bogate vitaminima A i C, vitaminima iz grupe B, kalijumom, gvožđem, kiselinama i antioksidansima. Zbog bogatstva vitaminom C, aktivna su zaštita od slobodnih radikala, antioksidansi jačaju organizam i u potpunosti ga čiste od već postojećih toksičnih materija koje se slobodno kreću u telu.
Pokazale su se i kao veoma značajan eliksir mladosti. Pošto su i jak antioksidant, čiste lice od mitisera i akni i sprečavaju pojavu bora i staračkih pega. Nekada nazivane i albino, ove jagode imaju prirodne agense izbeljivanja, zbog čega veoma lako čiste kožu, daju joj prirodan sjaj i ujednačavaju ten.
Osim što održavaju kožu vitalnom, utiču i na bržu regeneraciju njenih ćelija, te u slučaju različitih povreda kože ili ujeda insekata ubrzavaju proces zaceljivanja. Zbog obilja kalijuma i gvožđa, imaju pozitivan uticaj na krvotok, a samim tim i na rad srca. Zahvaljujući ovim mineralima, kiseonik lakše protiče kroz vene, sporije se stvaraju trombovi i različita zakrčenja vena i arterija, a zbog bogatstva antioksidansima postoji manji rizik od stvaranja viška holesterola. Zbog svega gore navedenog, bele jagode su provereno savršen preventivni alternativni medikament protiv pojave ateroskleroze, različitih srčanih oboljenja, infarkta i srčanog udara. Pored toga, pomažu u balansu krvnog pritiska, čime se zapravo ova stanja i sprečavaju, a zbog visokog nivoa antioksidanata i manjka ugljenih hidrata pokazale su se kao odlična prevencija dijabetesa i regulator nivoa šećera u krvi.
Osim samog ploda, listovi belih jagoda su takođe veoma zdravi i valja ih osušiti i sačuvati za pripremu čaja. Istraživanja su pokazala da je čaj od listova belih jagoda veoma dobar za tretiranje gastrointestinalnih problema, dijareje, mučnine, konstipacije, odnosno zatvora i smanjuje kiselinu u želucu. Pored velikog broja antioksidanata u samom plodu, bele jagode se mogu pohvaliti i velikim brojem antioksidanata u listovima, zbog čega je i čaj dobar za potpunu detoksikaciju organizma.
„Beli dragulj“ Japana
Veliki ljubitelji belih jagoda su Japanci koji su različitim kalemljenjem i uzgajanjem selekcionirali više vrsta belih jagoda, od sitnih, ’pineberry’ belih jagoda, kako su ih Englezi prozvali, pa sve do najkrupnijih, koje se nazivaju i „white jewel“, odnosno „beli dragulj“. Osim što su najveće, ove džinovske su i najskuplje bele jagode na tržištu.
Efikasno ublažavaju probleme upaljenog grla
Sve što je potrebno je da se nekoliko listova belih jagoda stavi u čajnik, sipa voda i prokuva do ključanja i na ringli ostavi par minuta da ključa, posle čega se malo prohladi, procedi i pije.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
