STARA KRUŠKA ODOLEVA VREMENU BEZ ZAŠTITE
Takiša je stara sorta kruške, čije poreklo nije utvrđeno. Danas se retka stabla mogu naći u Centralnoj Srbiji, Bosni i Hercegovini i na severu Crne Gore, kao svedoci da je nekada bila zastupljena u ovim krajevima. Pojedinačno opstaju i rađaju na staračkim imanjima, u brdima i planinama, na proplancima i zabranima, gde ih pronalaze entuzijasti rešeni da priča o njima još živi.
Stanimir Minić iz Donje Trepče kod Čačka dobro poznaje ovu sortu kruške. Pamti je još iz detinjstva, kada nije bilo izobilja i izbora. Minić veći deo života peče rakiju, pa je i to jedan od razloga zašto se dao u potragu za retkim stablima takiše.
Čista izvorna priroda
– Ima stabala takiše na obroncima Vujna, Ostrvice i Bukovika, ali i na Goču. Samo treba dosta pešačenja i potrage da se nađu stabla. A prepoznaćete je po raskošnosti krošnje i obilju plodova. Kad naiđete na takišu, znajte da su te plodove zaobišli svi pesticidi i veštačka đubriva ovoga sveta. U pitanju je čista, izvorna priroda. To je logično, jer ćete ovu krušku naći na nadmorskoj visini od 700 do 1.000 metara. Zbog toga je ponekad jednostavno zovu divlja kruška – kaže Stanimir Minić.
Nostalgično sećanje na krušku detinjstva Minić nadograđuje saznanjima od predaka da je takiša dugovečno i otporno drvo, koje može da živi i do 200 godina i koje redovno rađa.
– Mraz joj ne može ništa, ni cvetu, ni plodu. Sama se bori sa prirodom, i evidentno je da se izborila, jer je opstala bez pomoći čoveka. Rađa izuzetno mnogo sitnijih plodova, koji su bukvalno načičkani na granama. Ali, nekako se uvek ražalostim kada ispod krošnje vidim na stotine kilograma opalih kruščica koje trunu na zemlji. Nema ko da ih pokupi, što je šteta. Može se reći da smo bahati kada nešto tako zdravo, autentično i takoreći poklonjeno, ostavljamo da propada, a kupujemo voće u marketima – dodaje Minić.
Plod takiše ima oblik čigre. Pri dnu kratkog tela je debeljuškasta, a pri vrhu tanka. Koža joj je žuto – zelena, a pri dnu i na osunčanim stranama je crvenkasto prošarana i prelivena bledim rumenilom. Od momenta kada se ubere ili opadne može da se čuva najviše mesec dana.
Opada sama i jedno stablo daje 200 do 400 kila ploda
– Posle toga počinje da gnjili. Pokožica joj potamni i dobije braonkastu boju, ali i unutrašnjost. Ja ih pokupim, jer volim od njih da pečem rakiju koja je odličnog ukusa i mirisa. Rakija se pravi od prezrelih plodova i, razume se, neprskanih. Međutim, u prošlosti kada nije bilo u ponudi na desetine sorata krušaka, koristila se i za pravljenje marmelade, soka, a ponajviše za vodnjiku. I dan danas, u nekim krajevima, uglavnom planinskim i manje urbanizovanim, od takiša se pravi ovaj zdrav napitak. Nadam se da taj običaj skupljanja neće zamreti. Voleo bih da opet zaživi – kaže Stanimir Minić.
Ova stara, autohtona sorta kruške redovno i obilno rađa u veoma skromnim uslovima. Nije joj potrebna nikakva nega, a na stablu i ispod njega može da se pokupi od 200 do čak 400 kilograma ploda. Stablo može da naraste i do 20 metara u visinu, a prečnik krošnje joj je i do deset metara. Stručnjaci za voće kažu da ima veliki ugao grananja.
– Sazreva u oktobru, kada valja krenuti u potragu. Uglavnom sama opada kada počnu kiše i vetrovi. Zanimljivo je da se ne razbije kada padne, jer je mala masa ploda. Kad otvorite takišu, meso je unutra belo. Sočna je, ali ima jedinstveni vinski ukus, puna je šećera. Zato je pogodna za rakiju i tada razvije poseban i prepoznatljiv miris. Nekada su je naši stari, kada nije bilo hladnjača, čuvali u senu ili slami. Tako je ostajala sveža i očuvana tokom cele zime. Prošle godine sam posle pohoda u planine osušio jedan deo takiše. Dobila je ujednačenu braon boju, kao da je prelivena mlečnom čokoladom, a meso je ostalo sočno, očuvano i veoma ukusno. Po izgledu i boji malo podseća na mušmule, ali ne i po ukusu – dodaje Minić.
Sok od takiše
Sok se pravi tako što se kruške skuvaju sa vodom i šećerom po potrebi. Meso kruške se potom ispasira, doda se ponovo voda u kojoj su se kuvale i po potrebi u zavisnosti od gustine, dolije se još vode. Sok se sipa u flaše, zatvore se i potom se pasterizuju.
Džem od takiše
Za pravljenje džema ili pekmeza od takiša ne treba mnogo šećera, jer su one same po sebi slatke. Kruške se iseku na komade. Na kilogram voća dovoljno je od 500 do 600 grama šećera. Smesu ostaviti da odstoji 12 sati, da bi kruške pustile sok, a potom se stave u rernu na tihu vatru gde se krčkaju dok ne poprime karamel boju. Nakon kuvanja mogu da se ispasiraju i da im se dodaju, po želji, limuntus, cimet ili čokolada. Ako kruške puste malo soka, ne treba dodavati vodu.
Piše: Biljana Nenković
Foto: Slobodan Vidojević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
