Dime Stanković iz sela Ribince, kod Vranja, od malena gaji veliku ljubav prema obradi drveta. Šta sve može rukama od njega da napravi je često, kao dečak, demonstrirao u rodnom selu Babina Poljana. Za sebe je zimi pravio najlepše sanke i skije, za porodicu kolica za iznošenje biljnog otpada, a kada je to trebalo i motovilke za motanje vune za tkanje ćilimova. Kako je odrastao i jačao počeo je da pravi i predmete koji su zahtevali veću umešnost. Tako se usudio da započne i izradu razboja za tkanje, po modelu koji je rađen u vreme kada su njegove majka i baka na njemu tkale. Tada je bez problema pronalazio pogodno drvo za izradu, poput trešnje, crvene bukve, jabuke, jasena i bagrema. Nažalost, razboj je ostao nekompletiran jer nije uspeo da za njega napravi brdo.
– Nisam nikako mogao da odredim debljinu i razmak štapića između kojih su se provlačile niti. To zahteva pravi majstorluk i zbog toga se divim onima koji su to nekada bez po muke umeli da urade – kazuje Dime, samouki majstor koji izrađuje predivne predmete od starih debala crvene vrbe, koje pronalazi pored obale reke Južne Morave. U potragu za njima krene kada nivo reke opadne, u nadi da će naći neki komad koji se zakačio za obalu, a koji je voda odnekud donela. Kaže da je crvena vrba mnogo teška za obradu, ali da je veoma kvalitetna jer je crv nikada ne napada. Slično je i sa crvenom bukvom zato što imaju ljut ukus.
Na ideju da počne da se time bavi došao je kada je na nekom od vašara video slične izložene predmete.
– Svako drvo koje je došlo u moje ruke bilo je dobrano obrađeno u vodi. Bilo je dovoljno samo malo obrade, pa da iz njega izvučem predmet željenog oblika – priča Dime.
A predmeti posle finalne obrade izgledaju prefinjeno, tako da gde god se pojavi oko njega se odmah sjate ljudi kako bi izbliza pogledali rukotvorine u obliku fotelje, ovna predvodnika, oslobodioca Vranja, neobičnog stočića, stolice… Bilo je dovoljno samo jednom da se pojavi u porti manastira Sveti Prohor Pčinjski, pa da turistima iz Severne Makedonije proda sve što je toga dana izložio.
Tekst i foto: Gordana Nastić
