U plodnoj ravnici kod Kostolca, u senci visokih dimnjaka termoelektrane, leži grad koji je nekada bio srce rimske provincije Gornje Mezije – Viminacijum.
To je ne samo arheološki lokalitet, već mesto na kome prošlost i dalje diše, makar i ispod slojeva zemlje i vremena.
Na mestu današnjih ruševina, nekada je živelo oko 40.000 ljudi. Bio je to grad sa forumom, termama, amfiteatrom, akvaduktom, ulicama, kovnicom novca i, što je retkost, jasnim urbanim planom.
Kao glavni vojni logor i administrativni centar, Viminacijum je bio isturena tačka Rimskog carstva prema varvarskom svetu. Grad je cvetao u 2. i 3. veku, sve do velikog razaranja i konačnog napuštanja tokom seobe naroda.
Ipak, vekovima kasnije, ostaci ovog grada otkrili su se javnosti. Prvo u vreme Obrenovića, ali se nije mnogo odmaklo. Arheolozi su započeli ozbiljnija iskopavanja sedamdesetih godina prošlog veka, sa eksploatacijom termoelektrane Kostolac, ali je 5. oktobra 2006. godine Viminacijum ponovo otvoren za posetioce. Od tada je postao jedan od najvažnijih arheoloških parkova u ovom delu Evrope.
Danas, obilazak Viminacijuma nije šetnja već putovanje – i to ne samo kroz istoriju, već i kroz prostor. Lokalitet je toliko rasprostranjen da vam je automobil praktično neophodan. Od jedne tačke do druge ne stiže se peške, što samo govori o veličini nekadašnjeg grada.
Prvi utisak stiže kod nekropole, jedne od najvećih i najraznovrsnijih na Balkanu. Tu su oslikane grobnice, sarkofazi, pa čak i impozantan mauzolej u kome se, pretpostavlja se, nalaze ostaci rimskog cara Hostilijana.
Na ulasku u Limes park, s obe strane puta postavljeni su sačuvani sarkofazi – kao da ulazite u grad u kome mrtvi i dalje stoje kao čuvari.
Zatim sledi amfiteatar, rekonstruisan u drvetu na temeljima originala. Tu je nekada do 10.000 ljudi gledalo borbe, predstave, možda čak i morske bitke – kažu da je arena mogla da se napuni vodom. U blizini su rimske terme, sa jasno vidljivim hipokaust sistemom, kao i ostaci ulica, kapija, akvadukta i nekadašnjih zanatskih radionica.
U centralnom delu parka nalazi se i rekonstruisana Rimska palata, budući muzej, kao i naučni centar Domus Scientiarum, gde se održavaju predavanja, izložbe i istraživanja. A u tematskom restoranu, smeštenom u Limes parku, tu je i zalogaj iz prošlosti – ali o tome posebno.
Posebno mesto zauzima „Vika“, skelet ženke mamuta stare više od 1,2 miliona godina, otkrivene u neposrednoj blizini. Njeno prisustvo unutar rimskog grada deluje gotovo simbolično – kao spoj duboke prošlosti i civilizacijske zrelosti. Međutim, zbog rekonstrukcije, pristup mamut parku nije moguć.
Bez obzira na tišinu i prostranstvo koje je zauzimao Viminacijum pre dva milenijuma, oseća se jako prisustvo života i civilizacije koja je uspela da pobedi tu tišinu i predstavi se ljudima današnjice. Jer Viminacijum nije ni muzej ni spomenik. On je istorija u pokretu, mesto na kome hodate kroz vreme, i vreme hoda kroz vas. Neobično, dirljivo, ali i dalje živo.
Dečji kamp u Viminacijumu
U okviru arheološkog parka postoji i Dečji naučno-sportski kamp, jedinstven program namenjen deci uzrasta od 10 do 14 godina, u kome se istorija ne uči iz knjige, već se doživljava. Kroz kombinaciju naučnih i sportskih aktivnosti, deca imaju priliku da se upoznaju sa arheologijom, umetnošću, antičkim običajima i rimskom vojničkom disciplinom. U programu učestvuju arheolozi, umetnici, sportski treneri i animatori različitih profila, koji znanje prenose kroz igru, kreativne radionice i simulacije iskopavanja. Idealan spoj edukacije i avanture, u okruženju koje istoriju ne samo pokazuje već omogućava da sa njom živi.
Gozba dostojna Cezara: ukusi Rima u srcu Srbije
Ako ste ikada hteli da pojede nešto što je možda jela i Livija Druzila ili neki senator u pauzi od foruma, restoran u okviru Viminacijuma vam to omogućava. Pod nazivom „Domus Viminacium“, ova gastronomska tačka nudi ne samo hranu, već pravi istorijski meni.
Na početku – Libum, rimska pogača, topla i blago slana, poslužuje se uz Casseum, sir u maslinovom ulju. Za one koji vole nešto slatko, tu su Savillum – hlepčići sa medom i Dulcia domestica, urme punjene lešnicima, bademima i orasima, premazane vinom.
Glavna jela podsećaju na kulinarsku raskoš starog sveta: Perna, kuvana šunka u testu sa smokvama, ili Carnes Romanum – dva tipa mesa u različitim umacima. Sve je pripremljeno po rekonstruisanim rimskim receptima, bez savremenih začina.
Od priloga tu su Moretum Virgilii, pasta od sira sa belim lukom i začinskim biljem (kao što je, kažu, jela rimska sirotinja), Aliter porros, kupus sa prazilukom, i Kolumela, salata od mirišljavog bilja po receptu starog agronoma Kolumele.
Ako vam posle svega prija kap vina možete okusiti i Vinum po antičkoj recepturi, sa mirisnim notama i blagom gustinom, potpuno različito od današnjih sorti.
Gozba u Domus-u nije samo obrok, to je povratna karta u prošlost. I ne morate biti Cezar da biste uživali u njoj.
Tekst i fotografije: Aleksej Buila
